Mandić: Pravni savetnik bez pravog saveta
Svakog dana saznajemo nove detalje o tome kako su ministar unutrašnjih poslova, njegova porodica, poslovni i partijski partneri zloupotrebili zakon i javni interes u slučaju trgovine oružjem.
Autor: Sofija Mandić
Sofija Mandić je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama, generalna sekretarka i dugogodišnja autorka medija Peščanik. Sekretarka Upravnog odbora CEPRIS-a.
Tajna iz Krušika II
Pogledajmo sada u kojim uslovima bi Obradović mogao da traži status uzbunjivača. Zakon o zaštiti uzbunjivača obavezuje uzbunjivača da na nezakoniti rad ukaže prvo unutar sistema u kome je angažovan (u ovom slučaju to bi bio Krušik), zatim nadležnim institucijama (u ovom slučaju policiji i/ili tužilaštvu). Tek kada se ove opcije pokažu kao nedelotvorne, Obradović bi mogao da se obrati javnosti. Samo u ovakvom spletu okolnosti, on bi mogao da stekne status uzbunjivača.
Tajna iz Krušika I
Impresionira brzina reakcije nadležnih institucija, garantovana isključivo u slučajevima ugroženosti vladajuće stranke i sa njom povezanih osoba. Zanimljiv uvid u stvarnost dobijamo i saznanjem da je skoro mesec dana o ovom hapšenju vladao zavet ćutanja, iako je zaposleni Krušika uhapšen pred brojnim svedocima, na radnom mestu. Imao je i advokata i porodicu koji su o tome mogli obavestiti javnost.
Ustav: ODLOŽENO DO DALJEG
Javnost čeka odgovor na ova pitanja. Naročito iščekujemo ključni rasplet – da li će Ministarka na bilo koji način odgovarati za to što su ustavne izmene za nju lično bile preveliki zalogaj.
Ustavna defanziva
Gde su i zašto nestala obećanja da će ove promene biti sprovedene prvo do kraja 2017, zatim 2018, pa 2019. godine? Gde su se izgubile druge ministarkine tvrdnje – poput one da je tekst ustavnih izmena ministarstva konačan, usklađen sa međunarodnim standardima i mišljenjem Venecijanske komisije, zbog ćega neće biti novih ustavnih rešenja, kao ni javne rasprave.
Okupacija tužilaštva
Ilić nije neobavešten čovek, ali ni mi nismo neobavešteni građani. Njegova izjava je sporna koliko i to da je nebo plavo. Ono što je čini pomalo neuobičajenom jeste to što dolazi iz vrha strukture koja je do srži pogođena nemilom pojavom.
Pravosudna akademija kao jedini način ulaska u pravosuđe: ko dobija, a ko gubi?
Izbor sudija i tužilaca je regulisan najvišim pravnim aktom – Ustavom Srbije. Sudije bira Narodna skupština na trogodišnji period (tzv. prvi ili probni mandat), nakon čega ih na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva. Ovo rešenje je temeljno kritikovano jer je očigledno da je prvi „filter“ ulaska sudija u sistem upravo odobravanje ili dopadanje kandidata vladajućoj većini. Slično ili još gore je sa tužiocima – njih na funkciju predlaže Vlada Srbije, a bira Narodna skupština. Tužioci nemaju čak ni mogućnost izbora na stalnu funkciju, već svakih šest godina, koliko im traje mandat, strepe od političke procene svog rada.