Čitalac se seća da je pre nešto više od godinu dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava za čitavih 2 minuta i 27 sekundi. Odbor je tada uspostavio sprint-tempo u rešavanju srpskog pravosudnog pitanja. Stoga ne čudi što se 5 pravosudnih zakona našlo u skupštinskoj proceduri 17. januara, samo dan i po (36 sati) nakon završetka javne rasprave, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić.
U izborima „đavo leži u sitnicama“ i samo na prvi pogled tehničkim pitanjima. Ove sitnice i tehnička pitanja imaju međutim često krupne konsekvence. U ovom momentu najvažnija institucija koja reprezentuje građane i građanke – Narodna skupština je raspuštena već četiri meseca, a Vlada je u tehničkom mandatu. Neizvesno je kada će biti konstituisana i kada će biti formirana nova vlada, piše profesorka Marijana Pajvančič.
Jedna od najznačajnijih tačaka sporenja u toku skorašnje rasprave o promeni Ustava ticala se nedoumice u pogledu dosega izraza ’istaknuti pravnik’, koji se u tekstu promena Ustava ponavlja četiri puta u vezi sa sastavima pravosudnih saveta, i čak dvadeset dva puta u obrazloženju akta za promenu Ustava, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta i član UO CEPRIS-a Bojan Spaić.
Normativne pretpostavke nisu dovoljne, ali su neophodan uslov za jačanje kapaciteta Visokog saveta tužilaca. A na samim tužiocima je da napuste, više od 70 godina, građenu svest o javnom tužilaštvu kao monolitnom i hijerarhijskom državnom organu i da prihvate da su samostalni. Za samostalnost – potrebna je i volja, piše tužilac Radovan Lazić.
Čini se da sudski podaci o sistematskom kršenju prava na pravično suđenje do sada nisu u dovoljnoj meri uvaženi prilikom diskusije o usvajanju akata o promeni Ustava. Ostaje nada da će ova greška biti ispravljena tokom izrade pravosudnih zakona, piše članica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Iskustva Srbije, kako prilikom usvajanja Ustava 2006. godine, tako i ovom prilikom, pokazuju da se o Ustavu odlučivalo u žurbi, iako za to nije bilo potrebe, jer je vremena bilo dovoljno da se postigne konsenzus o temeljnim vrednostima koje su spremni da prihvate i građani i vlast i da se oblikuju ustavna rešenja, piše prof. dr Marijana Pajvančić.
Već gotovo pet godina Srbija se nalazi u intenzivnoj strukovnoj i akademskoj borbi za definisanje ustavnih jemstava boljeg – nezavisnog i stručnog – sudstva, piše profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković za Danas.
Sadašnjoj vlasti nije bila dovoljna ni puna decenija da Srbiju iz tranzicione faze dovede nadomak konsolidovanoj demokratiji. Nije posredi stagnacija, već očita degradacija. Pritom toliko odmakla da bi cilj vlasti, da joj je do toga uopšte stalo, sada mogao biti samo pokušaj da sasvim izražene crte apsolutizma preobrati u kakav-takav hibridni poredak. U teorijskom smislu ne teži se deliberaciji nego agregaciji, ne podstiče se pribrano razmatranje različitih stavova i debata u njima, nego iskorenjivanje svega što je volji jednog čoveka suprotno, piše advokat Slobodan Beljanski.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je utvrdio drugi Nacrt akta o promeni Ustava. Njime je prvi Nacrt – bar tako kažu članovi Odbora – usklađen sa Mišljenjem Venecijanske komisije od 18. oktobra ove godine. Na sednici nije predstavljen akt, čak ni u ključnim tačkama. Nije bilo zainteresovanih za diskusiju. Sav posao je završen za 2 minuta i 27 sekundi, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.