“Moralni princip integriteta nalaže specijalni set dužnosti kada je u pitanju javnotužilačka funkcija. Interesantno je da se taj princip izričito ne pominje ni u Zakonu o javnom tužilaštvu ni u profesionalnom tužilačkom Etičkom kodeksu”, rekao je prof. Pravnog fakulteta i predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a Miodrag Jovanović u svom izlaganju juče na konferenciji Udruženja tužilaca Srbije u Novom Sadu.
Svakog dana saznajemo nove detalje o tome kako su ministar unutrašnjih poslova, njegova porodica, poslovni i partijski partneri zloupotrebili zakon i javni interes u slučaju trgovine oružjem.
Pogledajmo sada u kojim uslovima bi Obradović mogao da traži status uzbunjivača. Zakon o zaštiti uzbunjivača obavezuje uzbunjivača da na nezakoniti rad ukaže prvo unutar sistema u kome je angažovan (u ovom slučaju to bi bio Krušik), zatim nadležnim institucijama (u ovom slučaju policiji i/ili tužilaštvu). Tek kada se ove opcije pokažu kao nedelotvorne, Obradović bi mogao da se obrati javnosti. Samo u ovakvom spletu okolnosti, on bi mogao da stekne status uzbunjivača.
Impresionira brzina reakcije nadležnih institucija, garantovana isključivo u slučajevima ugroženosti vladajuće stranke i sa njom povezanih osoba. Zanimljiv uvid u stvarnost dobijamo i saznanjem da je skoro mesec dana o ovom hapšenju vladao zavet ćutanja, iako je zaposleni Krušika uhapšen pred brojnim svedocima, na radnom mestu. Imao je i advokata i porodicu koji su o tome mogli obavestiti javnost.
Mnoge sudije sede u “kuli od slonovače”. Podsećaju me na Batu Stojkovića u Varljivom letu 68, kada na pitanje o demonstracijama odgovara:”Ja ništa nisam čuo, vi ništa ne znate, na plaži smo”
Javnost čeka odgovor na ova pitanja. Naročito iščekujemo ključni rasplet – da li će Ministarka na bilo koji način odgovarati za to što su ustavne izmene za nju lično bile preveliki zalogaj.
Dževdeta Ajaza (Cevdet Ayaz), državljanina Republike Turske i kurdskog političkog aktivistu, osuđenog u Turskoj na kaznu zatvora od 15 godina, policija u Malom Zvorniku je po Interpolovoj poternici lišila slobode 30.11.2016. godine i privela ga Višem sudu u Šapcu.
Gde su i zašto nestala obećanja da će ove promene biti sprovedene prvo do kraja 2017, zatim 2018, pa 2019. godine? Gde su se izgubile druge ministarkine tvrdnje – poput one da je tekst ustavnih izmena ministarstva konačan, usklađen sa međunarodnim standardima i mišljenjem Venecijanske komisije, zbog ćega neće biti novih ustavnih rešenja, kao ni javne rasprave.
Ilić nije neobavešten čovek, ali ni mi nismo neobavešteni građani. Njegova izjava je sporna koliko i to da je nebo plavo. Ono što je čini pomalo neuobičajenom jeste to što dolazi iz vrha strukture koja je do srži pogođena nemilom pojavom.
Predviđenim ustavnim promenama u Ustavu se imenuje samo jedan, najviši sud, Vrhovni sud Srbije. Od svih njegovih nadležnosti, Ustavom je propisana samo jedna, da obezbeđuje jedinstvenu sudijsku primenu zakona, a poslednjim predlogom, da obezbeđuje jednaku primenu prava u sudovima ujednačavanjem sudske prakse.