Nakon okončanog radnog (sudskog) spora, čije trajanje umnogome zavisi od više faktora – mogućnosti da se što hitnije izvedu svi dokazi (pribave isprave, uredno pozovu i saslušaju svedoci, sačini nalaz veštaka…), zaposleni – tužilac koji uspe u sporu ima prvenstveno doživljaj lične satisfakcije, osećaj da je pravda zadovoljena, da je „borba“ vredela. Ali, da li je to dovoljno, piše sudija Jelena Janković.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja kod pitanja odgovornosti advokata za štetu koju prouzrokuje stranci jeste pitanje da li se odgovornost advokata za štetu prema stranci, u slučaju davanja pogrešnih saveta, mišljenja i za ne(preduzete) radnje u toku sudskog postupka zasniva na ugovornoj ili vanugovornoj odgovornosti, piše sudija Darko Rašković.
Nakon što prestane zajednica života roditelja, bez obzira da li je reč o bračnim ili vanbračnim supružnicima, javlja se potreba za uređenjem načina vršenja roditeljskog prava, piše advokatica Lea Gerasimović.
Mogli bismo da se poslužimo citatom iz kultnog filma „Lajanje na zvezde“ te da ga u svrhu ovog članka modifikujemo u sledeći citat: „Vidiš li sa kakvim se predznanjem ulazi u gradski prevoz“, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Petar Todorović u članku kojim se bavi pravima putnika u slučaju povreda u javnom prevozu.
Banke u Srbiji su u prvoj deceniji ovog veka nudile stambene kredite indeksirane u evrima ili švajcarskim francima. Korisnik kredita je novac dobijao u dinarima, ali se dug uvek valutirao u stranoj valuti kako bi se korigovala njegova vrednost i zaštitila vrednost glavnice duga, piše advokat Dušan Ignjatović.
“U svim ranijim slučajevima, kada se radilo o projektantima, investitorima i izvođačima radova koji nisu direktno povezani za vrhom vlasti, a bilo je žrtava, osumnjičeni su odmah nakon kritičnog događaja bili prijavljeni i izloženi istrazi”, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić, povodom obrušavanja nadstrešnice koja je usmrtila 15 ljudi u Novom Sadu.
Pozivamo vas na tribinu “Ko može da priušti pripravnički staž – Mladi u pravosuđu između zaposlenja i volontiranja”, koja će se održati 18. novembra od 18 časova, na Pravnom fakultetu u Beogradu, u amfiteatru 2.
U postupku pripreme Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku zakazana je javna rasprava. Bitne izmene se većim delom tiču poboljšanja procesnog položaja okrivljenog, a na zakonodavcu je težak zadatak da ostvari ravnotežu između efikasne zaštite društva i garantovanja ličnih sloboda, prava i interesa građana koji se pojavljuju u svojstvu okrivljenog, piše javna tužiteljka Milena Božović.
U svakodnevnom govoru često čujemo izraz ‘Evropski sud’, pod kojim se podrazumeva Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Štaviše, značaj ovog suda i njegovo mesto ultimativne instance, toliko se odomaćilo u našem jeziku da je izraz ‘Ići ćemo do Strazbura’ postao česta izjava koju možete čuti od stranaka u postupku. Međutim, potrebno je imati u vidu, da pored ‘Evropskog suda’ u Strazburu, postoji takođe ’Evropski sud’, ali sa sedištem u Luksemburgu. Pa, u čemu je razlika, objašnjava pravnica Katarina Grga.
Akušersko nasilje kao termin ne postoji u našem zakonodavstvu. Ipak, postoji niz zakonskih normi, pravila i procedura ali i međunarodnih dokumenata kojih se medicinski radnici i zdravstvene ustanove imaju pridržavati, a u suprotnom podležu sankcijama, piše pravna savetnica Una Danilović.