Nacrti pravosudnih zakona, koji su bili na javnoj raspravi do 15. januara 2023, sadrže mnoge odredbe koje su sporne zbog toga što stvaraju rizike od korupcije, ne sadrže dovoljno antikorupcijskih mehanizama ili zbog drugih normativnih manjkavosti, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Da li i kome treba Ministarstvo pravde koje ne uvažava usaglašene predloge sopstvene Radne grupe za izradu sudskih zakona ili Vlada koji ne sprovodi zaključak o javnoj raspravi? Nikome. Osim održavanju iluzije naročitog uspeha i zaštiti nagomilanih privilegija ljudi sa vrha piramide vlasti i moći. Najmanje pravosuđu, njegovoj dograđenoj ustavnoj ulozi i reformi koja izmenama sistemskih zakona treba da unapredi nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Čitalac se seća da je pre nešto više od godinu dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava za čitavih 2 minuta i 27 sekundi. Odbor je tada uspostavio sprint-tempo u rešavanju srpskog pravosudnog pitanja. Stoga ne čudi što se 5 pravosudnih zakona našlo u skupštinskoj proceduri 17. januara, samo dan i po (36 sati) nakon završetka javne rasprave, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Put u nepoznato nastavljen je, sa istom neizvesnošću svojstvenoj Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu, i izradom Nacrta zakona o sudijama. Zato je bilo izuzetno značajno da Agencija za spečavanje korupcije bude u prilici da se o njima izjasni, piše advokat Robert A. Sepi.
“Nekoliko dana nakon završetka javne rasprave, Skupštini Srbije predati su nacrti zakona. I tu je naglo prekinuta javna diskusija. I ja se pitam da li je ta javna diskusija bila prava? Ako su zakoni već u skupštini, a poslednju javnu diskusiju smo imali pre 10-tak dana, sve više verujem da nije služilo ničemu osim predstavi“, kaže sudija i članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1. Pita se i da li je sve odrađeno zbog „stvarne potrebe da napravimo nešto novo ili je potrebno da damo EU to što traži“.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost da je pet predloga pravosudnih zakona usvojeno od strane Vlade Republike Srbije i ušlo u skupštinsku proceduru 17. januara 2023. godine svega 36 časova od završetka javne rasprave. Na ovaj način dovodi se u pitanje smisao javne rasprave, održanih 5 sastanaka sa stručnom javnosti, kao i više od 50 priloga sa komentarima koje su dostavljeni Ministarstvu pravde, koje je bilo praktično nemoguće razmotriti u tom roku.
Pitanja koja se neminovno nameću u vezi sa donošenjem seta novih pravosudnih zakona su: Da li su ova ili bilo koja druga zakonska rešenja dovoljna da probude hrabrost kod nosilaca javnotužilačke funkcije, piše zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Bojana Savović.
Borba za nezavisnost i samostalnost pravosuđa zahteva nešto više od pukog “prenošenja” ustavnih amandmana u zakone posvećene sudijama i javnim tužiocima, piše advokat Robert A. Sepi.
Javna rasprava u vezi sa setom nacrta zakona o pravosuđu je u toku i traje do 15. januara 2023. godine. Prevashodni cilj donošenja zakona je usklađivanje sa izmenama Ustava iz februara 2022. godine, odnosno da se pravosudnim organima obezbedi veća nezavisnost i unapredi njihov položaj, piše istraživačica u Partnerima za demokratske promene Srbije Kristina Kalajdžić.
Zamislite situaciju iz svakodnevnog života u kojoj odete u prodavnicu i kupite cipele, a u roku od tri meseca od kupovine odlepi se đon. Revoltirani podnesete reklamaciju trgovcu, ali vas on odbije uz obrazloženje da niste adekvatno koristili obuću, a vi posle toga ne znate šta da radite, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.