da bismo preuzeli izvode, preko dobijanja rešenja poreske uprave o porezima, do korišćenja javnih usluga (voda, odnošenje komunalnog otpada itd.) pa sve do izvršenja i fizičkih radnji nadležnih tela – nadzor i pregled prostorija, rušenje i slično, piše advokat Đorđe Popović.
Papirizacija blokčejna
ekstova (Kripto porez) analizirali smo probleme sa kojima se kripto zajednica susretala. Čini se da je od tada malo njih rešeno, piše advokat Ilija Rilaković.
Materijalna istina, šta to beše?
U nedavno okončanom postupku najviši sud u zemlji odabrao je pravo dostupno svim građanima, a ne privilegiju koja je samo sudovima dodeljena. Pravo se sastoji u načelu tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara Agencije za privredne registre ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Problem je, međutim, u tome što u konkretnom slučaju nije reč o običnoj slobodi izbora, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbija Robert Sepi.
Nezavisnost sudske vlasti i Visoki savet sudstva
Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, nakon Visokog saveta pravosuđa koji je na osnovu zakona oformljen 2002. godine, prvi put je u naš ustavni sistem uveo Visoki savet sudstva (Savet ili VSS). To je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. U suštini, telo sudske samouprave, piše sudija i bivši član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
Ranjivost pravosuđa u vremenima političkih previranja – slučaj dva zakona o sudijama iz 1928. i 1929. godine
Poslednjih meseci dosta se govorilo o izmenama ustavnih odredaba o pravosuđu, za koje su se građani naposletku opredelili na referendumu održanom 16. januara ove godine. Naročita pažnja bila je posvećena načinu izbora sudija, i često je ukazivano na to da isti diktira u kojoj će meri sudstvo karakterisati nezavisnost, bez koje, kako je britko primetio profesor Mihailo Ilić dvadesetih godina prošlog veka, “ne može biti govora o pravnom poretku”, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.
Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste
Samo krajem 2021. godine pritiscima je bilo izloženo najmanje 1.000 građana u više od 50 opština, pokazuju nalazi Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu, a koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Sve ovo ukazuje da se situacija u Srbiji u odnosu na 2020. godinu značajno pogoršala – incidenti se zaoštravaju i uključuju sve veći broj građana, piše pravni savetnik YUCOM-a Milan Filipović.
Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja bezbednosti
Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Jedan od zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“, koji je posmatrao pravnosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.
Biti ili ne biti direktor srpske policije
Krajem decembra 2021. godine u medijima se pojavila vest da Vladimir Rebić više nije direktor policije. Vlada Srbije je donela rešenje o prestanku mandata direktoru, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.
The Constitutional Referendum in Serbia, Judicial Independence and the EU Accession Process
From the outside, one may get the impression as if Serbia were striving towards full embracement of essential EU values such as the rule of law and judicial independence, before the backdrop of the recent EU’s efforts to halt the rule-of-law decline and attacks on the judiciary in certain Member States. However, assessed through the prism of democratic legitimacy and constitutional design, this seems to come at a steep price, writes Teodora Miljojković, secretary of group working on Model Amendments to the Constitution of Serbia.
Šta još treba da uradimo da bi ustavni amandmani zaživeli?
Sudijska funkcija je, istorijski, jedna od najcenjenijih, a svakako jedna od najodgovornijih profesija. Legendaran je status sudija Vrhovnog suda SAD koji mogu da stave van snage odluke Predsednika SAD, koji se smatra najmoćnijom osobom na svetu, piše sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Marina Barbir.
- « Previous Page
- 1
- …
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- …
- 48
- Next Page »