Iskustva Srbije, kako prilikom usvajanja Ustava 2006. godine, tako i ovom prilikom, pokazuju da se o Ustavu odlučivalo u žurbi, iako za to nije bilo potrebe, jer je vremena bilo dovoljno da se postigne konsenzus o temeljnim vrednostima koje su spremni da prihvate i građani i vlast i da se oblikuju ustavna rešenja, piše prof. dr Marijana Pajvančić.
Poznata situacija, u komšiluku je registrovana kompanija, a imate utisak da nikada niste sreli bilo koga kome je ta kompanija poznata ili za nju radi? Ili poštar zvoni na vrata, raspitujući se kada može pronaći zaposlene u stanu preko puta, a vi znate da je to komšijin stan, koji je otišao u inostranstvo, ali nije vam poznato da li stan iznajmljuje i kome, ali zaključujete da je sigurno sve u redu, piše članica Foruma sudija Srbije Mina Vulić.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda i Visokog saveta pravosuđa sudija Vida Petrović Škero analizirala je dosadašnju funkciju i nadležnosti Visokog saveta sudstva i novu ulogu i nadležnosti koje će ovaj Savet dobiti promenom Ustava Srbije.
Član 291 Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP) u stavu 2 propisuje da predsednik veća može, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tužbu, da donese presudu, ako utvrdi da među strankama nisu sporne činjenice i da ne postoje druge smetnje za donošenje odluke.
Publikacija “Pravno-političke rasprave o pravosuđu” namenjena je ne samo pravnicima, već i svima koji su pratili prethodne aktivnosti na projektu “Deset rasprava o pravosuđu”, bez obzira na pravničko obrazovanje.
Ustavna reforma u oblasti pravosuđa ima uglavnom posredan uticaj na borbu protiv korupcije, usled činjenice da se najvećim delom ustavne norme ne primenjuju direktno, već da krajnji efekti zavise od zakonskih rešenja koja tek treba da se napišu, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.
“Činjenica da se 30 odsto građana izjasnilo o promenama Ustava je neka kruna nelegitimnosti procesa koji je takav bio od samog početka, ne rade se tako krupne stvari u tako ograničenom broju ljudi”, kaže pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za N1.
Predmet broj MLG35/2022 Novak Đoković protiv Ministarstva unutrašnjih poslova koji se vodio pred Federalnim okružnim i porodičnim sudom Australije, privukao je ogromnu pažnju medija, političara, pravnih stručnjaka, kao i laika. Na koji način je u Srbiji uređena ova vrlo specifična oblast prava, može se opisati na sledećem sličnom, ali ipak fiktivnom primeru, piše advokat Marko Štambuk.
Sudija Miodrag Majić rekao je da bi bio iznenađen da referendum o promeni Ustava nije uspeo i podvukao da ne veruje da će doći do boljeg pravosuđa.
U našem zakonodavstvu, neophodna su dva osnovna elementa za postojanje ovog krivičnog dela, i to su upotreba prinude i vršenje obljube (penetracija). S obzirom da je silovanje dvoaktno, između prinude i obljube mora da postoji povezanost, odnosno prinuda ima za krajnji cilj obljubu, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.