U okviru rasprava povodom referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Srbije, pojavila se tvrdnja da će, u slučaju da većinski odgovor građana bude negativan, naredno izjašnjavanje moći da se organizuje tek za četiri godine.
KRIK: O čemu odlučujemo na referendumu?
Na referendumu koji će biti održan u nedelju, građani će moći da glasaju za promene Ustava u oblasti pravosuđa, odnosno da se izjasne da li su saglasni da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stručna i politička javnost podeljena je u oceni predloženih izmena – dok jedni tvrde da je njihovo usvajanje jedini garant da Srbija ubrza pristup Evropskoj uniji, drugi smatraju da je opasno usvojiti ovaj predlog jer bi se tako izbor tužilaca i sudija samo prividno odvojio od Narodne skupštine. Kritičari izmena naglašavaju i da je problematično što je referendum raspisala praktično jednopartijska skupština tri meseca pred opšte izbore u zemlji, bez šire javne rasprave, piše KRIK.
U susret referendumu: Da li je Vučić stvarno za? ▶ Tanasije Marinković
Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.
U susret referendumu za izmenu Ustava - Intervju sa Miodragom Jovanovićem u Paragrafu Jasna tendencija vlasti da “prokrijumčari” odredbe koje kriju neke druge motive
Potvrde li se postojeće izmene Ustava, biće učinjen korak napred, ali polovičan. Voleo bih da me stvarnost demantuje, ali sumnjam da će u postojećem društveno-političkom ambijentu te promene dovesti do vidljivijih rezultata – npr. da tužilaštvo predano radi svoj posao gonjenja svih učinilaca krivičnih dela, uključujući i onih na najvišim političkim položajima, kao i da sudstvo u stvarnosti dela kao istinska grana vlasti, koja uspeva da održi poverenje javnosti u svoju nezavisnost i nepristrasnost, kaže profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović u intervjuu za Paragraf pred sutrašnji referendum o promeni Ustava.
Ustavne promene – depolitizacija pravosudne grane vlasti ili konzerviranje postojećeg stanja?
Referendum zakazan za 16. januar 2022. godine odnosiće se na promenu Ustava u delu Uređenje vlasti, tj. odeljcima koji se odnose na sudove i javna tužilaštva, kao i nekoliko drugih povezanih članova. S obzirom na to da se radi o temi o kojoj građani nemaju dovoljno informacija, namera autora jeste da se u ovom tekstu kritički osvrne na ključne potencijalne novine, odgovarajući na pitanje, da li predložene ustavne promene zaista vode depolitizaciji sudske grane vlasti, piše istraživač Centra za evropske politike Sava Mitrović.
Promene ustavnih odredaba o javnom tužilaštvu – stručni ugao
Sud i javno tužilaštvo, koji čine pravosudni sistem dugo godina su izloženi kritici i to u pogledu ustavne i zakonske regulative, institucionalnog, kao i ličnog kapaciteta, ali i uopštenih i paušalnih napada da je pravosuđe u izolaciji, da je podložno političkim uticajima, da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.
Jovanović: Ne može Skupština koja je šamarala sudije da sad pravosuđe učini boljim
“Ne može se preći preko činjenice da ova vlast, koja se siledžijski ponaša prema pravosuđu, sada treba da upiše sebi poen promenom Ustava tvrdeći da je pravosuđe učinila boljim i to tri meseca pre izbora” rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović i dodao da naši problemi svakako nisu u tekstu Ustava već na drugom mestu.
Policija na građanskim protestima: na papiru i u praksi
Kraj 2021. godine obeležili su ekološki protesti. Građani su se mirno okupljali tri subote zaredom, blokirajući ključne saobraćajnice u više od 50 gradova Srbije. Postupanje policije tokom, ali i u danima pre protesta i nakon njega, predstavlja razlog za zabrinutost. Ukazaćemo na tri ključna problema iz ugla obaveze države da poštuje i štiti ustavom garantovanu slobodu okupljanja građana Srbije, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.
Šta se menja u najvišem pravnom aktu?
Usled nedostatka javne rasprave i dovoljnog informisanja građana o raspisivanju referenduma o promeni Ustava Srbije, sadržaju i suštini ustavnih promena, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upućuje građane na Akt o promeni Ustava, Odluku o raspisivanju referenduma, kao i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava.
CEPRIS želi dobrodošlicu novoj članici
Centar za pravosudna istraživanja je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, u članstvo Udruženja primio istaknutu pravnicu dr Gordanu Vidojković, koja je dala zapaženi doprinos pravnoj teoriji i praksi i koja prihvata predmet, oblasti i ciljeve rada Udruženja.
- « Previous Page
- 1
- …
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- …
- 48
- Next Page »