U iščekivanju novog nacrta Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, pravosuđe živi uz postojeći. I nema tu mnogo sukoba i problema, bar u odnosu sudije i ZPP-a, a rekla bih, ni advokata. Činjenica je da je potrebno ubrzati rad sudova, ali je pitanje kako, piše sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Pantović.
Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Danas je gotovo nemoguće sabrati sve građane u državi na jednom mestu da izjašnjavanjem neposredno donesu državne odluke, međutim nisu sve odlike neposredne demokratije u potpunosti iščezle. Iako imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, građani su za sebe zadržali pravo da najvažnije odluke donesu sami – hemijskom olovkom na referendumu, ili zajedno sa svojim predstavnicima, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Razloge za nevažnost testamenta Zakon o nasleđivanju deli u dve kategorije – razloge za ništavost i razloge za rušljivost, piše advokatica i članica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Svakome je jasno da su u takav kriminal uključeni računari. Međutim, visokotehnološki kriminal(VTK) je mnogo kompleksnija stvar, a krivična dela koja su njim obuhvaćena su raznovrsna. Predstavićemo institucije koje su zadužene za suzbijanje VTK i koja krivična dela spadaju pod VTK, piše istraživačica BCBP-a Marija Pavlović.
Pitanje koje se nameće čitanjem gornjeg naslova glasi: da li se u Republici Srbiji vrši pozitivna ili negativna selekcija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju i prilikom kasnijeg izbora na funkciju u drugom ili višem sudu, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.
Radi sprečavanja širenja zaraze, tokom pandemije Kovida 19 i izbegavanja kontakata između učesnika u postupku digitalna pravda dobija na značaju, pogotovo u vreme tzv. lock-down-a, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetć i Snežana Marjanović.
Najavljene promene u Zakonu o parničnom postupku izazvale su veliko uznemirenje među građanima koji su vodili pojedine postupke (naročito protiv banaka), a brojni advokati su protiv njih protestovali, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Parnični postupak se zasniva na postojanju (najčešće) jedne stranke (tužioca) koja pred sudom tvrdi da su njeno pravo ili pravni interes napadnuti time što je neka druga stranka (tuženi) svojim ponašanjem dovela do povrede, osporavanja ili ugrožavanja tih prava, odnosno interesa, piše advokat Nenad Kovačević.
Tek su sa donošenjem Krivičnog zakonika 2006. godine alternativne sankcije ušle u naš krivičnopravni sistem u većem obimu i detaljnije su regulisane, te je na taj način prihvaćen, sa izvesnim zakašnjenjem, jedan trend koji je u evropskim zakonodavstvima već decenijama pre postojao da se za izvršenje tzv. bagatelnih, lakših krivičnih dela, kao i krivičnih dela srednje težine, rešenje nastoji tražiti u vanzavodskim sankcijama, piše predsednik Osnovnog suda u Požegi dr Olga Tešović.