U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Nedovoljne izmene neprimenjenog zakona
Fenomen da se zakon menja pre nego što je njegova primena počela u Srbiji nije potpuno nov – setimo se samo raznih verzija Zakonika o krivičnom postupku, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Istine i laži u sudnici – Pojedini aspekti (lažnog) svedočenja u krivičnom postupku
Koliko neistine izgovorene u sudnici od strane lažnih svedoka mogu da izazovu teške posledice osetila je porodica pokojnog Miodraga Jovanovića iz Požarevca pre nekoliko godina, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Nikola Pantelić.
Građani i Ustavni sud: Kako podneti inicijativu za ocenu ustavnosti?
Da li su Vam nekada odredbe nekog zakona ili odluke skupštine opštine u kojoj živite izgledale kao da nije sve u redu sa njima i da zadiru u prava i slobode više nego što bi trebalo i što im Ustav dozvoljava? Ovde ćemo se potruditi da ukratko prikažemo šta Vi i ja kao “obični građani” možemo da uradimo tim povodom, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
O troškovima prekršajnog postupka
Troškovi prekršajnog postupka su predmet ozbiljnih rasprava u stručnoj javnosti, mada opšti je utisak da zakonodavac ovoj temi nije pristupio temeljno, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.
Troškovi parničnog postupka, zakonska regulativa i praksa
Troškove parničnog postupka zakonodavac definiše kao izdatke učinjene u toku ili povodom postupka, uključujući i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Shodno definiciji i raznovrsnosti postupaka pred sudom, oni mogu biti vrlo različiti, piše sudija osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
Sudije i tužioci „na mala vrata“ prestaju da budu javni funkcioneri?
Pred Narodnom skupštinom se našao predlog autentičnog tumačenja, koji bi, ukoliko bude bio usvojen, značajno suzio obim primene Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, na osnovu ovog „tumačenja“ ni jedna zabrana, obaveza ili ograničenje iz ovog zakona više ne bi važila za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.
“Bolje biti bogat nego ne biti“
Mudrost iz naslova pripisuje se junacima stripa „Alan Ford“ i teško je ne složiti se s njom. Međutim, novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje polovinom marta 2021. godine, preti da ugrozi spokojstvo onih građana kod kojih Poreska uprava utvrdi da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a koja je veća od 150.000 evra, piše advokat Ilija Rilaković.
Proterivanje neuračunljivog stranca iz Republike Srbije
Aktuelnim Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i prethodnim takođe, kao mera bezbednosti u članu 79. predviđeno je da se učiniocu krivičnog dela može izreći mera proterivanje stranca iz zemlje. Pod uslovima predviđenim istim zakonikom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Sloboda mišljenja i pravosuđe – pravo predsednika suda, predsednika Republike ili svih nas?
Visoki savet sudstva (VSS) je 23. decembra 2020. pod tačkom „Razno“ doneo saopštenje kojim „najoštrije osuđuje tendenciozno napravljenu bazu podataka „Krikova baza o sudstvu“ i ocenio „neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića u delu u kojem kritički ocenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“, iako je 17. decembra VSS saopštio da je informacija da se to priprema – neistina, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
- « Previous Page
- 1
- …
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- …
- 48
- Next Page »