Snimak brutalnog prebijanja mladića u Novom Sadu već danima je u centru pažnje javnosti u Srbiji. U međuvremenu, medijsko prepucavanje i prebacivanje odgovornosti između tužilaštva i policije podsećaju više na obračun aktera nekog rijaliti programa nego na odnos dve institucije koje su kamen temeljac pravne države i zaštite građana, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.
Kada ste oštećeni izvršenim krivičnim delom, imate pravo da zahtevate da vam se pričinjena šteta, nastala usled izvršenja krivičnog dela, nadoknadi u krivičnom postupku, jer se tu možete mnogo brže i bez većih troškova obeštetiti, nego da nakon okončanja krivičnog postupka svoja prava ostvaruje u posebnom parničnom postupku, piše saradnica Apelacionog suda u Novom Sadu Marija Momčilović.
Da bi žrtve ispunile svoju zakonsku obavezu svedočenja što bezbolnije, potrebno je znati da su u svim Višim javnim tužilaštvima na teritoriji RS oformljene Službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima, piše saradnica Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu Marija Momčilović.
Tokom poslednjih decenija, a naročito za vreme pandemije COVID-a 19, internet je u značajnoj meri unapredio naše mogućnosti za rad, obrazovanje i usavršavanje, razonodu i održavanje različitih oblika društvenih veza. Među različitim problemima koji proističu iz korišćenja interneta javljaju se i tzv. domenski sporovi, odnosno sporovi povodom registracije naziva internet domena, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Marko Jovanović.
Vanbračni partneri odskoro mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su stupile na snagu krajem 2019. godine, vanbračni partner je prvi put izričito pomenut kao član porodice umrlog lica, piše pravnik savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.
Građani u Srbiji su sa dobrim razlogom uznemireni zbog kriminala. Mnogi od njih više nikom ne veruju i sumnjaju da će kaznu zatvora u kućnim uslovima izdržavati samo „odabrani“, javne ličnosti, političari, pevači, sportisti, tajkuni, piše dr Gordana Vidojković, sutkinja Višeg suda u Požarevcu.
Radeći kod oca u advokatskoj kancelariji, neretko sam imao priliku da čujem misao kako ići u sud znači ići po pravdu. Međutim, u sadašnje vreme kada se vrednuje pragmatičnost, postavlja se pitanje da li se uopšte isplati težiti pravdi ili je pravda jedan arhaični institut koji svoje uporište ne može naći u sudskom postupku, piše advokat Lazar Borozan.
Institucionalni odgovor na nasilje tokom protesta u Beogradu početkom jula bio je usmeren najpre na ekspresno sankcionisanje demonstranata. Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost policajaca zbog prekomerne sile bio je skoro pa beznačajan, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đođević.
Da li činjenica razvoja društva i njegovi zahtevi nameću potrebu promene pristupa upravljanju sudovima? Sa kakvim preprekama i ograničenjima se susreće predsednik suda u svom radu? Možemo li primeniti određena iskustva menadžerskog upravljanja i ista prilagoditi sudskom sistemu? Odgovore daje v.f. predsednika Osnovnog suda u Velikoj Plani i zamenica predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković.
„Sudija mora da govori kroz svoju presudu i da je obrazloži, što je u odlukama Prekršajnog suda donetih protiv protestanata na nedavnim protestima, u jednom delu slučajeva izostavljeno. To je grubo kršenje demokratskih principa. Sada moramo svi zajedno da kažemo – ovo predstavlja pritisak na normalno funkcionisanje sudija“, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.