BRISEL / BEOGRAD – Evropska komisija dostavila je nedavno komentare radnoj grupi Nacionalnog konventa za Poglavlje 23, kojom koordinira Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), na revidirani Akcioni plan za navedeno poglavlje. Sagovornice EWB iz YUCOM-a i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) ističu da su upućeni brojni predlozi, naročito u oblasti pravosuđa, te da se ocene EK umnogome podudaraju sa preporukama civilnog društva u Srbiji, od čega maltene polovinu Ministarstvo pravde do sada nije prihvatilo.
YUCOM je, takođe, javno pozvao nadležne vlasti da ne zaustavljaju sprovođenje reformi dok traje revizija Akcionog plana, kao i da se konsultacije nastave u što kraćem roku, s obzirom da će u martu ili aprilu biti održani parlamentarni izbori u Srbiji. Ministarstvo pravde Srbije, nakon početnih savetovanja sa pravosudnim institucijama i civilnim društvom, u junu je prosledilo Evropskoj komisiji verziju revidiranog Akcionog plana “radi davanja mišljenja i preporuka za dalje unapređenje”.
Prema najavama iz Brisela, u drugoj polovini novembra biće objavljen i „non pejper“ o stanju u poglavljima 23 i 24.
Moguća odlaganja zbog izbora
Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u YUCOM-u i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, kaže za EWB da je Evropska komisija dala niz opštih komentara, a najvažniji se odnose na to da je “neophodno precizirati indikatore, jasno razložiti aktivnosti koje se odnose na usvajanje novog zakonskog ili strateškog okvira, tako da može da se meri i njihova primena, a zahteva se i procena uticaja strateških dokumenata, posebno onih koji su istekli”.
“Dodatno se traži obrazloženje zašto se proces izmena Ustava odlaže za period posle parlamentarnih izbora, te da je neophodno dalje usklađivanje aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i Akcionog plana za Poglavlje 24, koje su povezane. Evropska komisija naglasila je da nedostaje budžetska procena i da odsustvo komentara na brisane aktivnosti iz važećeg Akcionog plana ne predstavlja potvrdu da je aktivnost uspešno ispunjena”, objašnjava naša sagovornica.
Spremo ukazuje da EK ističe i da je neophodno konsultovati sve do sada date “peer review” (procene stručnjaka), “posebno iz oblasti ratnih zločina i procene potreba za obuke za pravosuđe, kao i da je neophodno uzeti u obzir sve preporuke iz nove Funkcionalne analize pravosuđa”.
“Dodatno EK traži od Ministarstva pravde da razjasni princip rada mehanizma za uključivanje civilnog društva koji je opisan u revidiranoj verziji Akcionog plana, odnosno kakav je odnos novog mehanizma prema postojećem zvaničnom statusu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u pregovorima. Pored ovih, Komisija navodi posebne komentare za svaku od oblasti koje su obuhvaćene ovim Poglavljem”, naglašava ona.
Kada je o pravosuđu reč, Spremo napominje da se navodi da je neophodno bliže povezati novu Nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa sa Akcionim planom za Poglavlje 23, a poseban akcenat stavljen je na budžetsku nadležnost pravosudnih saveta, “gde se insistira se na vraćanju na prelazno merilo i jasno izjašnjenje da li se će pravac reformi ići ka punoj budžetskoj nezavisnosti saveta”.
“Oblast osnovnih prava, kao najobimnija, sadrži niz konkretnih predloga, od kojih su najistaknutiji komentari u vezi sa aktivnostima koje se odnose na potrebu za zapošljavanjem službenika u nezavisnim telima i projektovanja neophodnog budžeta za zaposlenje punog kapaciteta. Istovremeno, traži se povezivanje aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23 sa finalnom verzijom Medijske strategije”, precizira sagovornica EWB.
Odgovarajući na pitanje na čemu Ministarstvo pravde nedovoljno radi u kontekstu revizije Akcionog plana za Poglavlje 23, naša sagovornica navodi da je Radna grupa Nacionalnog konventa za Poglavlje 23, kojom YUCOM koordinira, u prvom ciklusu revizije Ministarstvu dostavila zbirni komentar. Kako objašnjava, pored opštih komentara koji su se, uglavnom, odnosili na kvalitet dokumenta – “u pogledu razrade aktivnosti, nosilaca aktivnosti, adekvatnosti indikatora i veće vidljivosti dokumenata (analiza, studija), na osnovu kojih se izrađuju zakonski, strateški dokumenti, Radna grupa uputila je gotovo 200 posebnih komentara na konkretne aktivnosti”.
“Kada se izuzmu komentari na koje je samo dato pojašnjenje, nešto više od 50 odsto komentara je usvojeno i usklađeno u verziji koja je poslata Evropskoj komisiji. Među komentarima koji nisu prihvaćeni visok procenat njih se poklapa sa gorepomenutim komentarima Komisije, kao insistiranje na oživljavanju procesa izmena Ustava – uz sve naše do sada isticane zamerke u pogledu sastava i nadležnosti pravosudnih saveta, položaja Republičkog javnog tužilaštva, uloge Pravosudne akademije, komentara u vezi sa potpunom budžetskom nezavisnošću pravosudnih saveta, koordinacije i odgovornosti za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 i odnosa sa strateškim dokumentima iz oblasti borbe protiv korupcije, ali i ispunjenje preporuka u oblasti poboljšanja pravila slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, transparentnosti i odgovornosti u oblasti javnih preduzeća, javno-privatnih partnerstva i koncesija, proširenja pojma sukoba interesa i kod zaposlenih u javnim preduzećima”, ističe Spremo.
Koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 najavljuje da će iz oblasti osnovnih prava Radna grupa i dalje insistirati na “dodatnim normativnim aktivnostima u pogledu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, boljem položaju nezavisnih institucija, mnoštvu predloga koji se odnose na unapređenje Medijske strategije, kao i na posebnom Akcionom planu za prava nacionalnih manjina”.
“Pored insistiranja na nastavku konsultacija, za koji smo dobili odgovor da će se desiti krajem novembra, kao i svih predloga koje smo već upućivali, mora se naglasiti da ne bi trebalo zaustavljati procese reformi koji su otpočeli ove ili prethodne godine, isključivo zbog toga što se radi na revidiranju tih aktivnosti”, smatra sagovornica EWB.
Spremo zaključuje da je Akcioni plan za Poglavlje 23 i dalje važeći dokument, a “uz nedostatak izveštavanja o primeni i radu odgovornih institucija na unapređenju aktivnosti za koje su nadležni, obustavlja se rad na primeni samih aktivnosti i mnoštvo javnih rasprava o važnim zakonskim ili strateškim dokumentima i/ili rada radnih grupa na njima je stopirano”.
“Najčešća informacija koju dobijamo jeste da će to biti nastavljeno nakon parlamentarnih izbora, što je već u najboljem slučaju kraj drugog kvartala 2020”, naglašava naša sagovornica.
Neizvesnost oko ustava
Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije i aktuelna predsednica Centra za pravosudna istraživanja, smatra da će Ministarstvo pravde samo delimično uvažiti komentare Evropske komisije.
„Evropska komisija je oktobra 2019. dostavila svoje komentare na novu verziju revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23 i 24. Radna grupa Nacionalnog konventa dobila je date komentare i može se uočiti da su vrlo slični onima koje je dalo civilno društvo. Ako se podsetimo na iskustvo koje smo imali u pogledu postupanja Ministarstva pravde nakon dobijanja mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Ustavnih amandmana, mislim da će Ministarstvo delimično uvažiti komentare Evropske komisije, pokušavajući da se usvajanjem preporuka izvrše manje bitne preporuke, ne one koje zadiru u suštinske aktivnosti – ispunjenje bitnih obaveza ne samo u sferi normativne delatnosti već i obezbeđenih uslova za primenu zakona, posebno budžetskih“, konstatuje Petrović Škero za EWB.
Naša sagovornica podvlači da dodatnu sumnju produbljuju neizvesnosti oko vremena donošenja Ustava koje se sada vezuje za izbore, problemi oko primene Zakona o planskom sistemu i činjenica da je Akcioni plan za poglavlje 23 predviđen kao prateći za Nacionalnu strategiju razvoja pravosuđa.
Kao ključne zamerke EK na Akcioni plan za Poglavlje 23, Petrović Škero izdvaja “upravo one na koje je civilno društvo ukazalo – neophodno je razložiti aktivnosti koje se odnose na usvajanje zakonskog ili strateškog okvira tako da može da se meri i njihova primena; neophodno je precizirati indikatore; zašto se proces izmene Ustava odlaže za period nakon parlamentarnih izbora; usklađivanje aktivnosti iz Akcionog plana za poglavlje 23 i 24 i precizno označenje ko će ih izvršavati; budžetske procene; koji su komentari u vezi brisanih aktivnosti jer se njihovim brisanjem ne potvrđuje da je aktivnost uspešno okončana”.
Predsednica CEPRIS-a očekuje da se konsultacije u vezi Akcionog plana ubrzo nastave i da se “nastavi proces započetih reformi koje se vrše zbog potreba građana ove zemlje, imajući u vidu vreme održavanja izbora”.
Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška nezavisnom izveštavanju o evropskim integracijama Srbije sa naglaskom na poglavljima 23 i 24“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.
Ostavite komentar