Manje od mesec dana uoči lokalnih i parlamentarnih izbora u Srbiji, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) novo glasanje, u redovnom terminu, dočekuje sa koferom punim nerešenih afera koje su obeležile njen četvorogodišnji mandat.
Prva od njih, Savamala, dogodila se upravo u izbornoj noći poslednjih izbora, 24. aprila 2016. godine, kada je grupa maskiranih osoba nezakonito srušila privatne objekate u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda.
Neposredno po okončanju glasanja, dok su se na biračkim mestima zbrajali glasovi, maskirane osobe bagerima su srušile više objekata koji se nalaze u zoni izgradnje državnog projekta “Beograd na vodi”.
Policija se te noći nije odazvala pozivu građana da interveniše. Danas, nakon četiri godine, procesuirana je samo jedna osoba.
Odgovarao je šef smene u policiji Goran Stamenković, koji je bio dežuran u noći rušenja. Njemu je u maju 2018. godine izrečena uslovna kazna od pet meseci zatvora zbog nesavesnog rada.
Nalogodavci nisu odgovarali uprkos izjavi, tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića, 8. juna, da je za rušenje odgovorna gradska vlast u Beogradu.
Sudski epilozi ključ napretka društva
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je izuzetno važno građane podsećati na, kako konstatuje, sada već veliki broj slučajeva koji, ne samo da nisu rešeni, već neki uopšte nisu ni procesuirani pred pravosuđem.
“Pokušavati im ukazati zašto je to za njih same bitno jer se plašim da je građanima sva ta priča o nezavisnosti pravosuđa prilično apstraktna i dalje. Oni ne vide, u to sam se i sam uverio puno puta, direktnu vezu između postojanja vladavine prava i njihovog direktnog života, ekonomske snage i svega ostalog”, objašnjava Majić.
Dodaje da se i sam često angažuje kako bi građanima objasnio zašto je apsolutno nedopustivo kada se nešto neprocesuira ili se, štaviše, nalaze opravdanja zašto se ništa ne čini.
“Jer, inače, građani počinju da se privikavaju i da veruju da je sasvim normalno da naše izvršne vlasti budu i sudije i tužioci”, zaključuje Majić.
Korupcija razlog za ‘hibridni’ status
Srbija je u ovogodišnjem, nedavno objavljenom, izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) “Države u tranziciji”, nazadovala i iz kategorije delimično konsolidovanih demokratija, vratila se korak nazad, u kategoriju hibridnih režima.
To podrazumeva, između ostalog, države u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Iz Fridom hausa su objasnili da je tome najviše doprinela korupcija i da su afere, kao što je “Krušik”, način na koji je vlast reagovala na taj slučaj i na druge koruptivne afere tokom godina, bio znak da se bodovanje u toj kategoriji smanji za Srbiju.
Na korupciju i probleme u oblasti vladavine prava upozorila je, podsetimo, i Evropska komisija (EK) u svom poslednjem godišnjem izveštaju o napretku ka Evropskoj uniji (EU).
EK navodi da je Srbija postigla “ograničen napredak” u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 te da je “prostor za politički uticaj i dalje je zabrinjavajući”.
“Korupcija je prisutna u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava. Pravni okvir načelno postoji ali njegova primena u praksi nije dosledna”, konstatovala je u izveštaju EK.
Ministarstvo pravde: Postigli smo značajne rezultate
U Ministarstvu pravde, u odgovoru za RSE, navode da je njihov rad u potpunosti posvećen borbi protiv korupcije i da su na tom polju u prethodnom periodu postignuti “značajni rezultati”.
Podsećaju da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
“Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a među procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri – predsednici opština, sudije”, navodi se u odgovoru RSE.
Podsećaju i da ove godine u septembru treba da stupi na snagu i novi Zakon o sprečavanju korupcije koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Na konkretne kritike organizacije Fridom haus, iz Ministarstva odgovaraju:
“Iako svesno da još mnogo toga treba da se uradi na polju borbe protiv korupcije, Ministarstvo pravde izražava žaljenje što pojedine organizacije i pojedinci, nisu prepoznali napore u ovoj oblasti, a koji su lako dokazivi statistikom i brojevima”.
Bez odgovora o aferama
Kada je reč o konkretnim političkim aferama koje su potresale Srbiju, iz Ministarstva pravde za RSE kažu da kao izvršni organ, po zakonima i Ustavu, Ministarstvo pravde “ne može da komentariše pojedinačne postupke koji su u toku”, te moli da se za njih obratimo “nadležnim pravosudnim organima – sudovima i tužilaštvu”.
RSE obratio se kabinetu republičkog javnog tužioca, Zagorki Dolovac. Međutim, do objavljivanja ovog teksta, odgovor redakcija nije dobila.
Takođe, odgovore na pitanja nerešenih afera i tome utiče li politika na rad pravosuđa, RSE nije dobio ni od sekretarijata vladajuće Srpske napredne stranke kao ni od Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, instituciji koja je prema svojim nadležnostima, takođe odgovorna za stanje u pravosuđu.
Pored funkcije šefa najbrojnije stranke u Parlamentu, Martinović, inače pravnik po profesiji, nalazi se i na načelu skupštinskog Odbora za administrativno – budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Zašto je protok vremena problem?
Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić u razgovoru za RSE kaže da je “teško verovati da bi sada neki tužilac mogao nepristrasno i bez ikakvog uticaja da reši neke od, kako kaže, visoko profilisanih ili politički osetljivih predmeta”.
Čak iako bi se neko, kako kaže, drznuo i pokušao to da uradi, susreo bi se, smatra Ilić, sa “nesavladivim preprekama poput odsustva saradnje policije ili sa problemima lične, profesionalne prirode i medijskom satanizacijom”.
“I kada bi bilo takvih istaknutih primera, mi ne smemo da zasnivamo sistem na herojstvu pojedinaca. Moramo da napravimo sistem gde čovek, sa prosečnim mogućnostima, može bez zebnje i straha da radi svoj posao”, zaključuje Ilić.
Kao tužilac, Ilić upozorava na još jedan problem u procesuiranju krupnih afera – vreme. U krivičnom postupku, objašnjava, veliki problem je kada se udaljavate od trenutka izvršenja dela koje bi moglo da bude predmet krivičnog gonjenja.
“Smanjuju se mogućnosti za dokazivanje, motivacija svedoka da govore o tome i tako dalje. Nažalost, u Srbiji za rešavanje visoko profilisanih predmeta je potrebno da prođe neko vreme ili čak da se promeni politička vlast”, kaže Ilić ali dodaje da je to loše.
“To javnosti ne šalje poruku o objektivnom i nepristrasnom krivičnom progonu već daje obrise političkog progona zato što se, eto, promenila vlast” objašnjava Ilić.
Dug put do nezavisnosti
Sudija Miodrag Majić predviđa da Srbiji predstoji dug, ozbiljan i temeljan rad na ponovnoj izgradnji institucija.
“Mi smo predugo išli, jednim modelom, gotovo pa neke postotomanske države, gde se sve rešava vezama i mimo procedure. Veoma težak posao čeka onog koji se bude prihvatio da reformiše društvo koje je, bojim se, dugo na stranputici”, smatra Majić.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava Srbije i ostvaruje se, između ostalog kako je navedeno u članu 3 ovog najvišeg pravnog akta, “nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu”.
Međutim, način izbora predstavnika pravosudnih funkcija, dovodi u sumnju koliko je tu, ustavom promovisanu, nezavisnost moguće do kraja primeniti u praksi.
Primera radi Ustavni sud ima 15 članova od kojih pet delegira Parlamet a pet predsednik Srbije. Takođe, i izbor tužilaca usvaja Parliament sastavljen od predstavnika političkih stranaka.
Goran Ilić smatra da bi to moralo da se promeni a kao dobar model navodi primer susedne Hrvatske.
“Sem glavnog državnog odvjetnika, a to je nešto što bi bilo ekvivalent republičkom javnom tužiocu, sve ostale tužioce u Hrvatskoj bira Državno odvjetničko veće. To je telo koje je najsličnije našem Državnom veća tužilaca (DVT) koje, ako uporedite naše DVT sa sličnim u okruženju, videćete da naše ima najmanja ovlašćenja. Čak ima simbolična ovlašćenja, tehnička, odnosno ovlašćenja administrativne naravi”, objašnjava Ilić.
Ostavite komentar