Govoreći o slučaju Krušika i Aleksandra Obradovića, Mandić je rekla da je “reakcije tužilaštva bilo, ali da je procenjuje kao apsolutno neadekvatnu”.
“Tužilaštvo je na navode Aleksandra Obradovića reagovalo, ali ne tako što je te navode ispitalo, već tako što je uhapsilo osobu koja je te navode objavila. Parola je, da se malo našalim – uhapsite istinu, ne želimo uopšte da zađemo u dokaze koje je ovaj čovek predstavio javnosti, već ćemo sve uraditi da tamponiramo situaciju. Reakcija je postojala, ali je bila poptuno neadekvatna”, kaže ona.
Ističe da čitav ovaj slučaj vidi kao vrlo zanimljiv sa pravnog stanovišta.
“Pomešali su se gotovo svi elementi u javnosti. Imamo važno pitanje – da li je ovaj čovek lišen slobode osnovano ili neosnovano, to je jedan segment. Drugi je da li ima istine u onome što je rekao, a neka treća grupa pitanja je da li on može imati status uzbunjivača ili ne. To ne govori ništa o istinitosti njegovih navoda, to je svakako nešto što tužilaštvo mora ispitati. To da li je on uzbunjivač je najvažnije za njega lično”, kaže Mandić.
Kako je rekla, da li je neko uzbunjivač ili ne, može da odluči jedino sud na osnovu zakona.
“Mogao bi biti zaštićen od otkaza, nekakvih negativnih radnji koje bi učinili prema njemu, to je isključivo za njega bitno. Mislim da je pre svega važno da kažemo da predsednik, kao i u mnogim drugim slučajevima, nije ovlašćen da odlučuje da li je on uzbunjivač ili ne, on je dao nekakvu svoju ocenu o tom slučaju, iako ne bi smeo na neku buduću odluku suda da utiče”, kaže Mandić.
Govoreći o slučaju Lazara Lešnjaka, kaže da to vidi u “nekom širem kontekstu”.
“Znamo da se, kada dođe do otkrivanja nekih informacija koje su po SNS ili samog predsednika nepovoljne, pojavi neki slučaj u ogledalu. Iz svega što vidimo u medijima, jedino razumno što je mogao da uradi je da se obrati javnosti. Sa stanovišta razuma jednog čoveka koji postupa logično, on nije imao drugog izbora, dok drugi gospodin, mislim da bi njegovu prijavu apsolutno široke ruke dočekala policija i da bi on redovni put uzbunjivača koji uključuje prvo obraćanje institucijama, pa onda javnosti, mogao da sprovede”, kaže ona.
Kako kaže, misli da će javnost dobiti epilog ovih afera.
“Sada su te korupcionaške afere, koje uključuju nezakoniti rad, do te mere narasle , da vidimo da, uprkos zatvorenim medijima i zastrašivanju građana, da te informacije polako isplivavaju, pitanje je samo kada će to dobiti neki formalni institucionalni epilog. Ne verujem da će dobiti za mandata ove izvršne vlasti, zbog položaja tužilaštva”, kaže ona.
Kaže da je jedno vreme izvršna vlast ćutala, a da se sada stvari kreću u dva pravca.
“Ili se šteta minimizuje, navodima o sukobu interesa, što je jedan segment spinovanja, a drugi segment se odnosi na to, da li je Branko Stefanović zaposlen ugovorom o radu ili nekim drugim u toj firmi. Ukoliko je izvršio krivično delo trgovine uticajem, on je to krivično delo mogao učiniti bez obzira na svoj status u toj firmi”, kaže ona.
“Pitanje motiva Obradovića potpuno irelevantno”
Ističe da je pitanje motiva Aleksandra Obradovića potpuno nevažno.
“Uvodimo treći momenat. Imamo jedno što je on izneo, što smo zaključili da tužilaštvo, koje zabija kao noj glavu u pesak, mora da ispita. Sa pravnog stanovišta pitanje njegovih motiva je potpuno irelevantno”, kaže ona,
Dodaje da je “treći kolosek – pitanje tajne”.
“On je zapravo okrivljen u jednom postupku za odavanje poslovne tajne. Postoji poseban zakon koji reguliše poslovnu tajnu, isključivi razlog je zaštita konkurencije. Ne bi mogao da iznosi van okvira Krušika ono što bi moglo da ugrozi položaj Krušika na tržištu, ali vidimo da on to nije uradio. On je izneo sumnje da je učinjeno krivično delo. Kod odavanja poslovne tajne bi Krušik morao biti oštećen, a on je rekao da je njegova firma na šteti zbog ovakvog poslovanja”, kaže ona.
Naglasila je da ovaj slučaj na širem planu govori o tome “koliko jedan čovek može da uzdrma sistem koji je loše postavljen”.
“Koji je korupcionaški, koji je ogrezao u kriminal. Zato je on i opasan za izvršnu vlast, jer pokazuje da, ukoliko bi takvih ljudi bilo pet, deset, sto, da ne kažemo hiljade, da bi taj sistem pao kao kula od karata. Ako ovo jedan čovek može da uradi, onda zamislite šta može da uradi mnogo više njih. Mislim da je zbog toga gospodin Obradović i dobra maskota protesta Jedan od pet miliona i inspiracija ljudima koji nemaju hrabrosti da kažu šta se dešava, a to svakodnevno gledaju i, na neki način, zbog tog straha od posledica i trpe”, kaže Mandić.
Ostavite komentar