„Procedura donošenja odluke o vanredno stanju nije ustavna, bez obzira što je odbačen zahtev za ocenu ustavnosti od strane Ustavnog suda. Nije poštovana procedura, predlog je potekao od strane neovlašćenog lica, a procena nemogućnosti skupštinskog zasedanja nije izvršena“, navodi Škero.
Prva uredba koja je doneta, a koja se tiče mnogih prava, nije potpisana onako kako je ustavom određeno – na predlog predsednika države uz supotpis predsednika Vlade.
„Uredba je potpisana od strane predsednika države uz potpis Ivice Dačića u kom svojstvu – ne znam. Tako počinje ulaženje u tu normativu koja zamenjuje odluke Narodne skupštine. U istom tom stanju kasnije se zaključuje da su se stekli uslovi za rad Skupštine“, objasnila je Škero.
Imajući u vidu da se nastavlja izborni proces Narodna skupština više nema ovlašćenja da radi. Međutim, nov saziv Skupštine do danas nije konstituisan.
„Mi nemamo zakonodavnu vlast. Sa druge strane, izvršna vlast funkcioniše samo po hitnim merama, tako da mi trenutno imamo samo jednog predstavnika izvršne vlasti – predsednika države. Za razliku od njih sudska vlast koja može da funkcioniše počinje da sudi po preporukama izrečenim na televiziji i uredbama koje menjaju zakon, a koje nisu potpisane od strane ovlašćenih lica. Imajući u vidu da je Ustavni sud odlučio da odbaci zahtev za ocenu ustavnosti ispada da procedura nije ni bitna, iako je ona propisana zakonom – postaje bitno ono što je svrsishodno. Kad Ustavni sud ovako donosi odluku, a nekim svojim tumačenjima ima ovlašćenja da ukida sudske odluke, onda to znači da smo mi dozvolili da sudska vlast ne funkcioniše“, rekla je Škero.
Zamenik tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i član Državno veće tužilaca Radovan Lazić smatra da Državno veće tužilaca nije stvarno radilo od početka vanrednog stanja ove godine.
“Sednica Državnog veća tužilaca(DVT) do danas je održana u februara 2020. godine, dakle, pre uvođenja vanrednog stanja. Od tada nismo imali nijednu pravu, niti online sednicu. Bilo je nekoliko telefonskih sednica gde smo penzionisali kolege koji su stekli uslove za penziju, a uradili smo i nešto što nisam siguran da li smo smeli da uradimo putem telefonske sednice, ali nije bilo drugog načina – raspisali smo konkurs za izbor disciplinskih organa i izabrali smo na isti način te disiplinske organe. Bez bilo kakve rasprave, bez bilo kakve debate – to je urađeno telefonom“, rekao je Lazić.
Posle uvođenja vanrednog stanja četiri članova DVT-a, među kojima je i Radovan Lazić, tražili su da se održi sednica ovog veća zbog novonastalih okolnosti tj. uvođenja vanrednog stanja. Nakon ukidanja vanrednog stanja Radovan Lazić i Goran Ilić su ponovo zatražili održavanje sednice, međutim ovi zahtevi nisu dobili odgovor predsednice DVT-a.
„U međuvremenu je prestao mandat zamenika DVT-a što znači da trenutno nemamo zamenika. Zamenik DVT-a je po funkciji i poverenik za samostalnost. To je institucija koju smo dobili pre dve godine i koja je ulila dosta nade u očuvanje ovo malo samostalnosti koje imamo. Sad smo ostali i bez te institucije jer je starom istekao mandat, a novog nismo izabrali pošto nije ni bilo sednica“, objasnio je Lazić.
Predsednica DVT-a je sa druge strane u svojoj funkciji republičkog javnog tužioca, prema rečima Lazića, nakon preporuke ministarstva tu preporuku pretočila u obavezno uputstvo.
„To je problematično sa svih strana. Postavlja se pitanje da li se uopšte može propisati uputstvo predlaganja pritvora za određena krivična dela. Takođe, prigovor na obavezno uputstvo javnog tužioca ne postoji, a nepoštovanje uputstva povlači disciplinski prekršaj. Uz sve svoje nedostatke to obavezno uputstvo se primenjivalo, i ono do danas nije stavljeno van snage“, ističe Lazić.
Prema njegovim rečima, obavezno uputstvo predstavlja neku vrstu sprovođenja političke namere kažnjavanja.
„Cilj obaveznog uputstva je bio da se sankcija izrekne i izvrši i pre nego što se postupak okonča“, zaključuje Lazić.
Ostavite komentar