Foto:Medija centar
U Srbiji postoje trenutno dva sistema obuke – tradicionalni sistem obuke, tzv. mentorski sistem i obuka na PA. Nacrt zakona o PA sadrži dva rešenja. Prvim se zadržava postojeći dualni sistem, gde kandidati mogu da izaberu da polažu stručni ispit ili na PA ili direktno pred Visokim savetom sudstva ili Visokim savetom tužilaštva bez obuke. Druga opcija dodeljuje isključivu odgovornost za stručni ispit PA.
„Treba zadržati tradicionalni sistem obuke jer to odgovara našem društveno-istorijskom kontekstu. PA kao centar za obuku treba da postoji, ali ne treba da postoji kao uslov da bi neko postao sudija ili javni tužilac, to treba da ostane u nadležnosti pravosudnih saveta”, kaže sudija Bogosavljević i objašnjava da se uvođenjem predstavnika izvršne vlasti u organe PA pravosudni saveti lišavaju ovlašćenja koja im pripadaju po Ustavu Srbije.
Komentarišući mišljenje Venecijanske komisije (VK), ističe da ono nije ni pozitivno ni negativno, već da govori da je to stvar organizacije same države.
Doktorantkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica CEPRIS-a Ana Zdravković objašnjava da možemo samo uslovno govoriti o pozitivnom ili negativnom mišljenju VK.
„VK pruža podršku u vidu pravnih mišljenja tako što ceni da li su predloženi normativni akti, koje države dostavljaju, u skladu sa evropskim standardima i o tome se izjašnjava. Ona će reći koja rešenja jesu, a koja nisu u skladu sa standardima, zato samo uslovno možemo govoriti da li je mišljenje pozitivno ili negativno, jer ta rešenja mogu biti u manjoj ili većoj meri usklađena“, kaže ona.
U uporednom pravu ne postoji jedinstveni model obuke, ističe Zdravković i dodaje da mi sami moramo da nađemo model koji najviše odgovara našim potrebama, mentalitetu i uslovima.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i članica CEPRIS-a Vida Petrović-Škero saglasna je sa primedbama VK da u Upravnom odboru PA ne treba da bude ministarka pravde, kao i da treba tačno utvrditi šta rade visoki saveti sudstva i tužilaštva.
„Takođe, veliku primedbu imam na sastav tela Upravnog odbora i Programskog saveta PA. Prema predloženom nacrtu zakona, programski savet ima 17 članova, među kojima će po izboru biti državni sekretar Ministarstva pravde ili državni sekretar Ministarstva finansija. Kako će oni praviti programe za krivičare i parničare? Među članovima bi bio i jedan od korisnika programa ‘prethodne obuke’, dakle, neko ko još uvek nema mogućnost da bude biran za sudiju. Koliki je njegov pravni autoritet da učestvuje u pravljenju programa? To je sudar stvarnih potreba i onog što se predviđa”, kaže Škero.
Sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu i član Upravnog odbora Asocijacije sudijskih pomoćnika Đorđe Prpa smatra da je Ministarstvo pravde ponudilo dva prilično konfliktna rešenja.
„U jednom varijanti je decidno predviđena PA kao „single entry point“ – što znači da ne postoji druga opcija da se postane sudija ili javni tužilac osim kroz obuku na PA, dok je druga varijanta labavija, ali obe dovode do toga da PA ima primat u odnosu na tradicionalni sistem obuke“, objašnjava.
Prpa navodi da se VK uopšte nije osvrnula na postojeći tradicionalni sistem obuke kao validan, kao i da se nije osvrnula na to da je PA nedovoljno nezavisna.
„Takođe, postoji velika terminološka neusklađenost obe varijante Nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji sa postojećim ustavnim i zakonskim okvirom“, kaže on.
Zdravković ističe da je CEPRIS napisao „Polazne osnove za usvajanje zakona o Pravosudnoj akademiji“ kojima se daju konkretni predlozi za izmene pojedinih rešenja iz aktuelnog Zakona o PA.
„Građani se ovim zakonom ne bave, ne shvataju od kakvog je značaja i mi moramo unutar struke time da se bavimo i da pokažemo svoju jačinu. Ne smemo dozvoliti nametanje političkih igara i zloupotrebu pravosuđa za političke ciljeve“, zaključuje Škero.
Ostavite komentar