Sve fotografije: B.S./V.E.
Kako objašnjava Trešnjev sve i da sudija donese zakonitu odluku, ta odluka se prebacuje na teren politike i onda se rasuđuje da li je sud doneo takvu odluku pod pritiskom političara ili ne, da li je zakonita ili nije.
Slobodno sudijsko uverenje treba da bude jedan od glavnih postulata koji garantuju da će svi ljudi dobiti istu odnosno srazmernu kaznu za svako delo ili parnični postupak. Postavlja se pitanje da li postoji legitiman uticaj na sud.
“Legitiman uticaj na sud bi bilo pritisak od strane javnosti npr. da suđenja predugo traju i da se ne poštuje zakonski rok. To smo mogli da vidimo kod nas, kada je rezultat tog uticaja bilo donošenja Zakona o suđenju u razumnom roku. Nije nemoguće ostvariti i legitimne uticaj na sud”, objasnio je Trešnjev.
U medjima se često izveštava o pojedinačnim slučajevima. Postavlja se pitanje da li se i na taj način putem medija može vršiti pritisak na neku višu sudsku instancu.
Kako smatra novinar BIRN-a Slobodan Georgiev sudije treba da budu imune na to, a da sudije stvarno reaguju na pritiske iz javnosti, mi bismo danas imali više rešenih slučajeva.
Georgiev dodaje da mediji poslednjih 15 godina nemaju dovoljno obrazovane osobe koje prate sudske predmete. Kako je rekao “to danas prate ljudi koji ne znaju dovoljno o sistemu, a vole ekskluzive i onda se prave mnoge greške”.
S druge strane, sudija Trešnjev smatra da su needukovani novinari zapravo neuspeh pravosuđa. “Pravosuđe je moralo da bude mnogo otvorenije, i upravo ono koje će objasniti novinarima šta se dešava, ono koje će edukovati”.
Georgiev smatra, opet, da je to i odgovornost medija.
Kad čujete političara kako iznosi informacije koje treba da iznosi sud, zapitate se zašto nema novinara koji ga pitaju: Zašto nam vi to govorite, objasnio je. On se osvrnuo i na čestu prisutnost predsednika u funkciji suda.
“To što je predsedniku zakon dozvolio da neke stvari zna, to ne znači da on treba da saziva konferenciju za medije, da odmah kaže sve što on zna. Sudovi se time bave, a ne predsednik države”, istakao je Georgiev.
Skoro polovina sudija se izjasnilo da trpi pritiske od javnosti, rezultat je istraživanja Društva sudija Srbije još od pre tri godine. Kako ističe sudija Trešnjev, više od 20 odsto sudija se izjasnilo da trpi pritisak od strane predsednika suda.
“Prema zakonu o uređenju sudova, predsednik suda je taj koji se brine o nezavisnosti sudija i sudova i nepristrasnosti sudija, a petina sudija smatra da trpi pritisak od onog koji treba da ih zaštiti”, rekao je on.
Georgiev ističe da mi nemamo tradiciju prema sudovima, iako sud postoji već više od 100 godina, jer to u jednom dugom periodu komunizma i nije bio pravi sud.
„Ljudi ne znaju gde je Vrhovni sud. To je hram pravde. Svi treba da znaju gde je Vrhovni sud, Hram Svetog Save i Skupština“, rekao je Georgiev ističući na taj način da Vrhovni sud treba da predstavlja jedan od orijentira.
Georgiev i Trešnejv su saglasni u tome da javnost mora da zna šta se dešava u sudovima, kao i da sudovi nisu dovoljno otvoreni onoliko koliko treba da budu.
“Sudije ne treba da budu drugari ni sa političarima, ni sa novinarima, oni rade specifičan posao, to je jedinstven posao. Sudija ne treba da ulazi u bilo kakvu debatu. Ali ono što nama treba jesu otvoreniji sudovi, a ne sudije”, zaključio je Georgiev.
Pogledajte celu raspravu na Youtube-u ili poslušajte u okviru podcasta na početnoj strani.
Ostavite komentar