Lazić: Policija mora da bude u službi tužilaštva

To je rekao zamenik javnog tužioca i član CEPRIS-a Radovan Lazić na predstavljanju Izveštaja “Poverenje građana u tužilačku borbu protiv političke korupcije” u Beogradu.

Prema procenama uglednih međunarodnih, a i domaćih organizacija koje se bave istraživanjem korupcije, u Srbiji trenutno postoji visok nivo korupcije, u svim segmentima.

Svedoci smo da se u javnosti gotovo na dnevnom nivou pojavljuju priče i sumnje u pogledu određenih afera čiji su predstavnici iz redova državne vlasti, a koje bi se mogle okarakterisati kao oblici koruptivnog ponašanja, rezultati su studije tužilaca Radovana Lazića “Poverenje građana u tužilačku borbu protiv političke korupcije”.

"Poslednja vrlo konkretna epizoda koja pripada koruptivnim delima je hapšenje državnog sekretara iz Ministartsva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i još nekoliko lica. Delo koje im se stavlja na teret je zapravo klasično delo korupcije -  zloupotreba javne nabavke i to u iznosima koji su preko dozvoljenog cenzusa", objasnio je dr Miodrag Jovanović, predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Zbog toga je u Srbiji, u kojoj demokratsko uređenje i vladavina prava nemaju tradiciju, nužno obezbediti čvrste garancije nezavisnosti javnog tužilaštva.

Iako Ustav Srbije tužilaštvo određuje kao samostalno, jasno je da samostalnosti nema. To se konstatuje u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, kao i u jednom od godišnjih Izveštaja zaštitnika građana još iz 2015. godine, gde se konstatuje da je jak utisak javnosti da su sudska i tužilačka funkcija pod snažnim uticajem političke vlasti.

"Jedini način da se to promeni jeste davanje veće nezavisnosti tužilaštva, i uspostavljanje modela koje je slično nekim od modela poput onog u Italiji ili nekoj drugoj od trenutno preko 30 zemalja koje imaju nezavisno tužilaštvo”, istakao je Lazić.

Razdvajanje policije i tužilaštva

Suštinski problem je što su policija i tužilaštvo dve potpuno odvojene organizacione jedinice, gde jednom treba da rukovodi druga, a za to nema praktično nikakva ovlašćenja, pa se te dve jedinice, prema rečima Lazića, moraju spojiti ili na neki način povezati.

Tužilac da bi mogao da rukovodi policijom mora da ima neka ovlašćenja prema toj policiji. Najbolji model bi bio model kriminalističke policije, gde policija ne bi bila formirana kao kriminalistička policija u MUP-u, već kao istražiteljska služba tužilaštva, objasnio je Lazić.

U takvom modelu ne bi bilo moguće prebacivanje odgovornosti između tužilaštva i policije, jer bi tužilaštvo imalo svoju istražiteljsku službu, svoju policiju, koja bi im odgovarala.

Trenutno se vrlo često dešava da policija misli: “Mi smo sve rešili, predali smo tužilaštvu sve informacije”, a tužilac sa tim dokazima ne može ništa, navodi Lazić.

Tužilaštvo nema poverenje javnosti

Da je nedovoljna samostalnost tužilaca u odnosu na izvršnu vlast realan društveni problem govori i činjenica da javno tužilaštvo ne uživa veliko poverenje u javnosti.

"Tužilaštvo mora samo unutar sebe da se pozabavi pitanjem kako će dopreti do građana, pogotovo onih građana koji nemaju adekvatna pravnička znanja. Nerešavanje tih problema dovelo je do razlaza policije i tužilaštva", istakao je Jovanović.

Institucionalnu razdvojenost policije koja radi za sebe i tužilaštva koje bi trebalo da upravlja policijom, a zapravo u suštini to ne radi, dovela je do toga da policija najčešće bude u službi političkih potreba, i to upravo radi kroz direktno obraćanje građanima, što ostavlja efekat da policija nešto radi.

Kada se neko spektakularno hapsi pred kamerama, kad policija izađe javno i kaže da je 500 ljudi pohapšeno, da je u celoj Srbiji to najveće hapšenje - stvara se svest kod građana da će oni već sutra završiti u zatvoru sa zasluženim osuđujućim presudama na više godina zatvora, rekao je Jovanović.

Ali kada u isto vreme ta policija ne ponudi dovoljno dokaza, kako navodi Jovanović “kada se neko hapsi samo zarad nekog efekta da mi vodimo borbu protiv kriminala", a zapravo policija ne pruži dovoljan broj kredibilnih informacija tužiocima, koji to treba da pretvore u dokaze, onda tu nastaje problem.

Zloupotreba tužilaštva od strane političara

Čest je slučaj da ministar, koji je političar, a ne policajac, zloupotrebljava državnu instituciju na konferencijama za štampu radi političke promocije.

Kad god je neko veliko hapšenje, uvek ćete videti ministra kako govori, a ne direktora policije ili republičkog javnog tužioca, koje je zakon odredio da to rade. One koje je zakon postavio da govore nalaze se iza ministra, dok on govori. Strašno je što tužilaštvo to dozvoljava, to je direktna zloupotreba tužilaštva, istakao je Lazić.

Kako tužilaštvo ne reaguje, zaključak je uvek isti - policija dobro radi, taj ministar je zapravo najsposobniji, najkvalitetniji i najbolji policijac, a ako, prema rečima Lazića, sutra nešto pođe naopako, onda su za to krivi oni što su bili iza ministra - tu jedino možemo naći krivca.

Iako Ustav proklamuje samostalnost tužilaštva, on tužilaštvo i dalje organizuje kao centralizovan državni organ sa vrlo jakom hijerarhijom, gde suštinski postoji jedan tužilac, a svi ostali tužioci su u funkciji njegovog pomoćnika.

Prema trenutnom Ustavu Srbije, republički javni tužilac može da preuzme, smeni ili prosledi sam predmet bilo kog tužioca bilo kada.

Rukovodioci diskusija, Radovan Lazić i Miodrag Jovanović predstavili su Izveštaj "Poverenje građana u tužilačku borbu protiv političke korupcije"  tokom januara i februara 2020. godine u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

CEPRIS je ovom prilikom delio i praktične vodiče “Kako da prijavim korupciju?” namenjene svakome ko se suočava sa korupcijom i razmišlja da je prijavi.

Celu studiju možete pronaći na sledećem linku.