Foto:Medija centar
Kako objašnjava profesor Ilić, mnogo je važnija izvesnost kazne, nego njena strogost, jer „suština je da ako učinite neko krivično delo znate da će vas sustići kazna”.
Govoreći o načinu na koji je organizovana javna rasprava u toku oktobra prošle godine, kroz četiri okrugla stola u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, profesor Ilić naglašava da je ona bila prekratka.
„Samo za neki uvod treba nam jedan dan, jedan dan da razgovaramo o materijalnom i treći dan o procesnom zakoniku. To je sve svedeno na nekih otprilike par sati u kome vi treba da iznesete sve ono što smatrate da je u redu ili nije u redu”, objašnjava Ilić.
Profesor Ilić ističe da po novim izmenama zakona uslovna kazna praktično prestaje da postoji.
“Do 2019. godine za uslovnu osudu nije mogla da se takva sankcija izrekne ako je bila propisana kazna zatvora 10 godina ili teža kazna, 2019. godine spuštamo to na 8 godina, a sad je predlog da se spusti na 2 godine. To znači da uslovna osuda potpuno nestaje iz našeg sistema krivičnih sankcija”, kaže Ilić.
Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a Bojana Savović ističe da je pooštravanje kazni čist populistički akt, ali i da predlagači zakona pokazuju sve veće nepoverenje prema tužilaštvu.
“Vidimo kontradiktornosti da u fazi istrage imamo veći upliv suda u smislu da će sad sud preduzimati sam neke dokazne radnje, a imamo i predlog da se više istraga ne otvara naredbom, nego rešenjem na koje će sudije imati pravo žalbe”, objašnjava tužiteljka.
Najviše osporavana odredba člana 44 Zakonika o krivičnom postupku koja se odnosi na tužilačka ovlašćenja nad policijom i dalje nije menjana, ističe Savović, iako je više puta konstatovano da su ta ovlašćenja samo na papiru i da nemaju nikakav efekat.
“Ako neko ne postupi po našem zahtevu, mi i dalje imamo mogućnost samo da se obratimo njegovom starešini odakle i dolazi uglavnom kočenje ili sugestije, pored toga što po potrebi o tome možemo obavestiti i Narodnu skupštinu, Vladu i druga nadležna tela”, kaže Savović.
Tužiteljka naglašava da kada su osumnjičeni policajci tu često tužioci nailaze na zid kad traže konkretne podatke od policije.
„Ko je bio u patroli, ko je predao lice, ko je radio u jednoj, a ko u drugoj smeni u stanici, da li je stanica pokrivena video nadzorom, sve to možete dobiti samo isključivo od policije”, kaže Savović.
Prema njenom utisku, Bezbednosno-informativna agencija ima sve veću ulogu i ovlašćenja u istrazi, a takođe i sve više poverenja od države.
„Ako želimo sve da prebacimo na teren zatvora i doživotnog zatvora onda treba da vidimo da li su nam zatvorski kapaciteti zadovoljavajući. Verovatno će nam trebati još zatvora. Gradite zatvore je u osnovi neka poruka materijalnog krivičnog zakonodavstva”, zaključuje profesor Ilić.
Pogledajte kako je protekla diskusija.
Analizu “Osvrt na radni tekst novela Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku”, čiji su autori profesor dr Goran P. Ilić i advokat Vladimir Beljanski, možete pronaći ovde.
Ostavite komentar