Foto:CEPRIS
Nakon što je završena javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), Ministarstvo pravde je 27. novembra prošle godine obavestilo javnost da je Narodna skupština usvojila određene izmene i dopune Krivičnog zakonika, dok se rad na ostalim izmenama i dopunama nastavlja.
Usvojenim izmenama pooštrene su kazne zatvora za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i propisana tri nova krivična dela kojima se sankcionišu napadi na zdravstvene, prosvetne i socijalne radnike.
Dva dana kasnije, Ministarstvo pravde objavljuje nakon konsultacija sa Evropskom komisijom, da će se javna rasprava o predloženim nacrtima zakona nastaviti u 2025. godini i to na predlog domaće stručne javnosti.
Imajući u vidu navedeno, CEPRIS je analizirao radne tekstove novela KZ i ZKP.
Analizom oba dokumenta, autori Osvrta su problematizovali sve učestaliju praksu izmena krivičnopravnih propisa bez suštinske javne rasprave i uz minimalnu analizu mogućih posledica, uz zaključak da se na taj način nesporno vrši degradacija pravnog sistema, te smanjuje poverenje građana u institucije.
U pogledu suštine predloženih izmena oba zakonika, posebno je ukazano na opasnost od narušavanja pojedinih ustavnih principa i evropskih standarda, kao i na rizike populističkog zakonodavstva u funkciji dnevnopolitičkih potreba, a suprotno principima vladavine prava i pravne sigurnosti.
Primera radi, u pogledu novele KZ, šire је definisan institut nužne odbrane, dok proširenje zabrane uslovnog otpusta pokazuje kontinuiranu tendenciju pooštravanja kaznene politike. Ta tendencija se dalje ogleda i u domenu krivičnih dela protiv polne slobode i života, a usled šire primene doživotnog zatvora i izuzimanja od zastarelosti. Istovremeno, predloženo ukidanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza izaziva ozbiljnu zabrinutost.
S druge stane, rad na noveli ZKP primarno karakteriše proizvoljno tumačenje ustavnosti od strane članova Radne grupe, uz nedovoljno uporište u praksi domaćih sudova i praksi Evropskog suda za ljudska prava. Navedeno je posebno primetno u tumačanju prava na pravično suđenje, ali i u nastojanju povratka pojedinih ustanova iz prethodnih zakonskih tekstova koje su kritikovane u procesnoj teoriji, dok su u praksi stvarale probleme u tumačenju i primeni.
Ostavite komentar