Foto: N1
Postupak utvrđivanja Nacrta
Naročiti problem predstavlja nedostatak informacija o poreklu promena teksta koji ima potencijal da postane tekst Ustava Srbije. Intervencije se nisu dogodile na dvominutnoj sednici, ali nisu ni tokom drugih sednica Odbora, uključujući i poslednju posvećenu ovom pitanju, u petak prošle nedelje. Tada je predsednik Skupštine Ivica Dačić istakao važnost i kompleksnost zadatka koji se nalazi pred Odborom, dok je predsednica Odbora Žarić Kovačević navela da konačan tekst još nije usvojen i pozvala sve prisutne, među kojima je bilo i predstavnika vanparlamentarne opozicije (zbog insistiranja Venecijanske komisije iz tačaka 18-20 Mišljenja, prim.aut.), da daju svoje konkretne predloge.
Nije jasno kako je od petka do utorka okončan ovaj važan i kompleksan zadatak. Takođe nije jasno ni koji su to predlozi opozicije u jedini mogući dan – ponedeljak – usvojeni, ili makar razmotreni. Osim dileme o vremenskom okviru, ostaje i dilema ko je vršio izmene u tekstu. Radna grupa Odbora koja je sačinila prvi tekst Nacrta je raspuštena, dok članovi Odbora, kao što je već navedeno, nisu samostalno menjali tekst. Oni su samo glasali, piše Mandić za Peščanik.
Stoga možemo da konstatujemo da će autori drugog Nacrta akta o promeni Ustava, koji će biti predmet ponovnog odlučivanja Venecijanske komisije, a zatim i glasanja u Skupštini i na referendumu, ostati bezimeni. Za razliku od narodnih poslanika, odborskih glasača, koji će ostati ubeleženi imenom i prezimenom – od njih 11, 10 su poslanici poslaničke grupe SNS.1Primetno je odsustvo predstavnika SPS-a na ovoj sednici. Zlonamerni bi ovo mogli prozvati i svojevrsnim parlamentarnim bojkotom.
Izmene i delimične izmene u drugom Nacrtu
Ključne predložene izmene drugog Nacrta se odnose na sastav i odlučivanje dva najviša pravosudna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca. Ove odredbe jesu temeljno kritikovane u Mišljenju Komisije. Međutim, problemi prethodnog Nacrta, kao i važećeg Ustava, ostaju. Nema jasnih garancija da vladajuća većina neće, ovog puta kroz pravosudne savete, presudno uticati na donošenje odluka u pravosuđu.
Novim nacrtom je predloženo da u Visokom savetu sudstva bude 11 članova – 6 sudija, 4 istaknuta pravnika (koje bira Skupština) i predsednik Vrhovnog suda. Ovim se donekle i na mišiće udovoljilo cilju da sudije (koje biraju sudije, a ne Narodna skupština) čine najmanje polovinu članova sopstvenog saveta. Jedan istaknuti pravnik je, u odnosu na prethodni nacrt, „ustupio“ svoje mesto predsednici VKS. Ipak, kriterijumi za izbor istaknutih pravnika ostaju nejasni (suprotno zahtevu iz tačke 64); dok je rešenje o kvalifikovanoj većini za donošenje svake odluke (8 od 11 glasova) umesto izmenjeno (tačka 73 Mišljenja) jednostavno izbrisano i prepušteno budućim zakonskim rešenjima. Dakle, iako bi polovinu članova budućeg Saveta mogle činiti sudije, ostaje velika sumnja zbog čega Nacrt akta o promeni Ustava nije definisao da će ovaj organ odlučivati većinom glasova svih članova, čime bi bila otklonjena svaka sumnja u namere vlasti da kroz glasanje natpolovičnom većinom zadrži kontrolu nad donošenjem odluka i nad samim Savetom.
Situacija je još lošija ako posmatramo predlog sastava Državnog veća tužilaca gde se ni za pedalj nije odstupilo od prethodnih ideja. Ako izuzmemo način odlučivanja, koji je, kao i kod VSS, ispario iz teksta. U Savetu bi od 11 članova njih 5 bilo iz redova tužilaca, što je za jedan manje od broj tužilaca prema sadašnjem ustavnom rešenju. Neprihvatljivost smanjivanja broja tužilaca u članstvu Komisija je istakla u tački 84 Mišljenja. Ostatak članova bi činila 4 istaknuta pravnika (gde važe iste primedbe kao i kod VSS), kao i Vrhovni tužilac i ministar pravde (na čije isključenje iz članstva izričito upućuju tačke 87 i 88).
Imajući u vidu da će Vrhovnog tužioca i dalje birati Narodna skupština, da je to slučaj i sa istaknutim pravnicima i ministrom pravde, drugi Nacrt akta o promeni Ustava je zadržao jasnu političku većinu u upravljanju Savetom. Komisija je ovo već konstatovala rekavši da bi 6 od 11 članova Saveta bili politički izabrani, što je zabrinjavajuće (tačke 90-92).
Dakle, iako je određenih promena u drugom Nacrtu bilo, one se u delu koji se tiče sudstva mogu oceniti kao polovične, sa budućim neizvesnim ishodom. Kod tužilaštva je rezultat podjednako loš kao i u prethodnoj verziji Nacrta.
Šta autori nisu videli
Javnost bi naročito trebalo da brinu odredbe Nacrta na čiju izmenu je apelovala Venecijanska komisija, ali su nepoznati autori odlučili da ih ignorišu i u identičnom tekstu održe u predlozima drugog Nacrta.
Komisija je ukazala da bi uslovi za izbor na sudijsku funkciju trebalo da budu definisani Ustavom, a ne prepušteni zakonu (tačka 35); da je osnov za razrešenje sudije koji je učinio težak disciplinski prekršaj koji ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove nejasan i da treba da bude temeljno izmenjen (tačka 42, sa čak tri ponuđene konkretne opcije za izmenu); da sudije moraju uživati imunitet ne samo u krivičnim, već i u građanskim stvarima (tačke 51-53). Naglašena je potreba da se sudije Ustavnog suda u Narodnoj skupštini biraju kvalifikovanom većinom i da je prvi Nacrt propustio da reguliše ovo pitanje (tačka 96).
Kada su u pitanju poslovi nespojivi sa sudijskim, dogodilo se nešto sasvim čudno – Komisija je načelno naglasila da је zabrana političkog delovanja sudije previše široka formulacija, te da pitanje nespojivosti treba definisati detaljnije, zakonom (tačka 57). Iako u prvom Nacrtu ovakve široke zabrane političkog delovanja sudije nije bilo, ona se pojavila u novoj verziji teksta. Pisci Ustava se, pokazuje se, ponašaju poput deteta kome roditelji kažu da ne stavlja prste u struju – a ono, baš zbog te zabrane, upravo to učini, bez obzira na posledice. Dodatno, korišćenjem osnovnih pravila pravnog tumačenja dolazimo do zaključka da bi tužioci mogli da se bave političkim delovanjem – jer je tužilačka odredba o nespojivosti u svim drugim delovima, osim ovom, identična sudijskoj.
Ustavopisci su se potpuno oglušili o konstataciju da sudstvo i tužilaštvo ne mogu ostati finansijski zavisni, odnosno da im Ustav mora garantovati budžet i finansijsku samostalnost. Ovo je preporuka više međunarodnih tela, ne samo Venecijanske komisije (tačka 71).
Na kraju, ali ne i najmanje važno, potpuno je zanemarena tačka 104. Mišljenja u kojoj se kao razlog za zabrinutost (issue of concern, terminološki najviši stepen kritike izražen u Mišljenju) ističe plan da aktuelna predsednica Vrhovnog kasacionog suda nastavi da vrši svoju funkciju do isteka mandata, odnosno još 4 i po od ukupno 5 godina mandata, nakon čega će moći ponovo da se kandiduje na istu funkciju. Ovo je suprotno preporukama Komisije o ograničavanju predsedavanja najvišim sudom na jedan mandat, a Srbiji je izričito rečeno da ovo pitanje ponovo razmotri, odnosno onemogući dupliranje mandata aktuelnoj predsednici najvišeg suda.
***
Nakon sednice Odbora na kojoj je utvrđen tekst drugog Nacrta akta o promeni Ustava, o kome je ovde bilo reči, Skupština će od Venecijanske komisije ponovo zatražiti (ovog puta hitno) mišljenje o novom tekstu. To će biti ukupno četvrto mišljenje Komisije o potrebnim promenama Ustava u Srbiji (nakon 2007, 2018 i prvog mišljenja iz 2021). Ujedno, to će biti i peto mišljenje Komisije o Srbiji tokom 2021. godine, ako u zbir uključimo i dva mišljenja o dve verzije Nacrta zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i sveobuhvatno mišljenje o funkcionisanju demokratskih institucija koje očekujemo do kraja godine.
Strategija vladajuće koalicije je prilično jasna – radi se o iscrpljivanju neprijatelja, sa trenutnim naglaskom na međunarodna tela. Ona će na kraju morati da podvuku crtu i kažu: toliko puta smo vam rekli isto, više nema potrebe da ponavljamo. Vaša je zemlja; radite kako vam je volja.
Domaća stručna javnost je na izmaku snaga i volje da se, petu godinu za redom, iznova i iznova izjašnjava o ustavnim tekstovima bez autora, koji teže održavanju jedinstva vlasti, za koju bespogovorno glasa jednopartijska mašina. Jednostavno – radi se o jedinom načinu opstanka i odlučivanja koje vladajuća koalicija razume i kojima je posvećena. Svi posmatrači, bili domaći ili međunarodni, mogu da budu samo hroničari izgubljenog vremena i skupljači suludih metoda i ideja kojima aktuelna vlast pokušava da spreči stvaranje demokratije dostojne minimalnih standarda vremena u kome živimo.
1Nevena Veinović, Olja Petrović, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Mina Kitanović, Ilija Matejić, Đorđe Todorović, Violeta Ocokoljić i Vesna Nedović. Arpad Fremond je jedini iz Saveza vojvođanskih Mađara.
Ostavite komentar