Foto: Radenko Topalović/Danas
Govor Save Đurđića, sudije u penziji i člana CEPRIS-a, na trećem protestnom skupu podrške premeštenim tužiteljkama u Beogradu 10. marta 2023. godine
Javnost je upoznata da ovakva pojava nije izuzetak u VJT u Beogradu i da su na ovaj način ukupno 7 iskusnih zamenika javnog tužioca upućena u druga odeljenja ili su napustili VJT. Ovaj tužilac je proletos dobio od Republičkog javnog tužioca pravo na upućivanje 6 novih zamenika u ovu oblast. Međutim, on je široko razvio praksu da upućivanjem dovodi u tužilaštvo neiskusne tužioce iz cele Srbije, koji nisu prošli obuku za rad na predmetima korupcije.
Tome se mora stati na put, jer i zbog takvih odluka mi i dalje nemamo zadovoljavajućih rezultata u pravosuđu, ali i u celom društvu, u borbi protiv korupcije, posebno visoke. Otvorićemo i pitanje onih koji ga štite i pokrivaju. A ko su oni?
Uz one koji su predmet zahteva protesta, po mom mišljenju, to je i Ministarstvo pravde (MP). Oni su saopštenjem da je „medijski napad na VJT u Beogradu povodom premeštaja zamenice JT Bojane Savović iskorišćen za diskreditaciju procesa reformi u oblasti pravosuđa od onih koji su bili protiv tih reformi“, a taj napad je sa „netačnim tvrdnjama i malicioznim zaključcima“, slučaj politizovao i apriorno stao na stranu Stefanovića. To je pogrešno.
Ovome se javno pridružio i predsednik Republike koji je uzeo u političku zaštitu tužioca Stefanovića, iako nema prava ni nadležnosti u ovoj oblasti, a izgleda ni znanja, ni živaca za nju, jer je rekao da nema pojma o čemu se i o kome se radi, ali zna da je u pitanju politička hajka na tužioca Stefanovića.
Kako je regovalo sudstvo? Nije tačno da nema reakcije sudstva pa, na kraju krajeva, i javnog tužilaštva.
Nacionalni konvent za EU podržao je smenjene tužiteljke i sve njihove kolege koje su se našle u sličnoj situaciji i uputio apel za proaktivno reagovanje Državnog veća tužilaca(DVT), ukazujući da to nisu prvi slučajevi premeštaja u VJT i da se u tim vanrednim premeštajima, u skladu sa javnodostupnim informacijama, izvesno radi o kršenju procedure predviđene Pravilnikom o upravi u JT. Predsednik Republike nije pročitao ovaj stav.
Predsednik Republike nije pročitao ni stav Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS koji od samog početka podržava javni stav hrabrih tužiteljki. Društvo sudija Srbije je saopštilo da očekuje hitnu i odgovarajuću reakciju DVT-a, tela čija je ustavna svrha da štiti samostalnost javnotužilačke funkcije, ocenjujući da je VJT u Beogradu izdao više kontradiktornih saopštenja. Slično je reagovao i Forum sudija Srbije.
To su sve strukovna udruženja, a u zaštitu tužioca je stalo jedino Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST, osnovano u jesen 2018, a 2019. je u svoj sastav primilo i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika-USTP), koje okuplja i sudije i tužioce, predsednik tog udruženja, odnosno organizacije koja se naziva nevladina je Nenad Stefanović, koji je u sukobu interesa. Ne bi mogao istovremeno biti javni tužilac izuzetno značajnog tužilaštva, na koju funkciju je izabran sa samo sedam godina iskustva zamenika JT-a.
A šta ćemo ukoliko je država – bez obzira na odredbe Ustava – u praksi nedemokratska, ako se sa vrha države ne uvažava i ne sprovodi Ustav i zakoni? To se često izvrgava ruglu ili ignoriše kao što ste videli u nekim emisijama na televiziji. Formalni vrh pravosuđa ćuti. A to treba osuditi.
Dakle, nisu samo u pitanju ustavna i zakonska, normativna rešenja o pravosuđu povodom kojih smo do juče imali velikih borbi i problema sa političkom vlašću. Nije sve jednostavno, kao što nije bilo ni prilikom usvajanja i referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava. Tada su politička i izvršna vlast u jednokoalicijskoj, jednopartijskoj skupštini izmenili Ustav uz nedovoljno uvažavanje struke i samih građana, što se pokazalo i u načinu organizovanja kampanje i u rezultatima referenduma.
Pokazalo se, naime, da smo mi duboko podeljeno, čak i zavađeno društvo, da naše elite nedovoljno razumeju ove procese. I da su nespremne za promene ove vrste. Mi moramo sami da se izborimo za to. Ovo nije stranačko-politički skup, neću ovde da pričam kakva je ta vlast. Znamo svi…
Ovo je taj slučaj i to je ta crvena linija na koju ne smemo pristati, jer mnogo puta potcenjeni i poniženi, ne želimo bez otpora i posledica za onoga koji je izazvao ovaj skandal, da se povučemo u mišiju rupu. Apsolutno ne verujem da će se za mene, kao građanina, boriti pravosuđe koje se srčano ne bori za svoje zakone i za nekompromitovane tužiteljke.
Prelazim sad na javne tužioce koje je organizacioni odbor ovog skupa prozvao za ostavke. Značajno je ukazivanje da su pored obraćanja Povereniku, postojale i druge dve mogućnosti za pravno razrešenje nastale situacije: izdavanje obaveznog uputstva VJT u Beogradu i izmena njegovog nedavno usvojenog plana i programa rada. Apelacioni javni tužilac u Beogradu i Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac nisu preduzeli ono što je trebalo da preduzmu. Kada već nadležni viši javni tužioci ne žele da koriste svoja zakonska prava, da li je zaista neophodno da se u DVT ovoliko taktizira i razvlači sa ocenama o nespornim činjenicama?
Da li će neko, u međuvremenu, primetiti da su 37 zamenika tužilaca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu poslali peticiju kojom žele da javno pruže podršku koleginicama iz VJT u Beogradu – B. Savović i J. Paunović i tako apeluju na DVT da preduzme mere iz svoje nadležnosti. Slično su reagovali i zamenici iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i Tužilaštva za ratne zločine, 32 profesora pravnih fakulteta, preko 80 eksperata i mnogi drugi. To je građanska i stručna javnost Srbije. Ona se pobunila i treba da se buni.
Da li će vrh države, pravosuđa i MP oceniti, da zbog ogromnog jaza između hvalospeva i blještavila navodno „tektonske“ reforme pravosuđa koju podržavaju i finansiraju Savet Evrope i EU i katastrofalne atmosfere i odnosa prema zamenicama tužioca u najvećem javnom tužilaštvu u zemlji, treba – konačno – nešto preduzeti, nije izvesno. Taj jaz, umesto da se smanjuje i relaksira, se produbljuje. Ovo se odnosi i na ćutnju Zagorke Dolovac.
Mi smo imali sreću, recimo još jednom ta imena, da su Bojana Savović, Jelena Paunović, Zorica Ćurčić, Ljiljana Mauković, Milena Božović i još njih nekoliko, imale hrabrosti, integriteta i znanja da se obrate javnosti, nakon što je otkriven ovaj pravni skandal. Hvala političarki koja nas je obavestila o njemu, ali neću pomenuti njeno ime, da ne bilo da je ovo kakav stranački skup. Ovo je skup građana i skup struke koja je užasnuta što institucije nisu samostalne i nezavisne, što ne funkcionišu, što ne postoji put vladavine prava, nego nekompetentnosti i neprava.
Svakog ko se pobuni protiv podređenog statusa u odnosu na političke vlasti ili ko kritikuje svoje nadređene kao javna tužiteljka B. Savović, a nije spreman da posle toga pogne glavu i vrati se u uobičajenu rutinu – takvog, prema našim bahatim moćnicima, treba „dovesti u red“. Mi to nećemo dozvoliti.
Mi nećemo dozvoliti da se ono što bi moglo biti klica zaista nezavisnog i samostalnog pravosuđa – dotuče. Zar ćemo se tako lako odreći ideala Sretenjskog ustava o vladavini prava i podeli vlasti, iako nas podržava i štiti Ustav iz 2006. godine, pa donekle i onaj iz 1991. godine?
Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa, te sankcionisanja onih koji su napravili i dozvolili ovakvo ponašanje i sporne odluke u VJT-u u Beogradu.
U pravosuđu mora da postoji pozitivna selekcija i gotovo besprekorna kadrovska politika, oni koji donose i zastupaju nešto drugo, neka odstupe i bave se klasičnom politikom. Da bi to postigli rad u pravosuđu mora biti maksimalno zakonit, profesionalan, javan i kulturan.
U tom smislu neophodno je insistirati da DVT pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste. Ukoliko budemo uporni i dosledni, ovaj postupak će kao lakmus papir ogoliti one koji se lažno i grlato predstavljaju kao predvodnici reforme pravosuđa u Srbiji, pritom pazeći da se nikako ne zamere naopakoj politici, angažujući se isključivo do granice svog interesa i statusa.
Napravimo dostojanstvenu koaliciju građana i organizacija za Srbiju vladavinu prava, za nezavisne i samostalne institucije!
Ostavite komentar