Parnični postupci pokreću se tužbom lica koje želi da ostvari neko pravo ili smatra da mu je neko pravo ugroženo. Zato, u ovom postupku možete se naći u svojstvu tužioca – podneli ste tužbu da ostvarite ili zaštite neko svoje pravo, ili u svojstvu tuženog. U oba slučaja nije neophodno da imate advokata, ali ako želite da vas u parničnom postupku advokat zastupa, to će vas i koštati. Izuzetno, možete ostvariti i pravo na besplatnu pravnu pomoć o čemu možete pročitati više u vodiču „Kako da ostvarite pravo na besplatnu pravnu pomoć – Praktičan vodič za građane“ dostupnom na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava.
Pored poteškoće u odabiru advokata, javljaju se i pitanja oko cene njihovog angažovanja i da li će ovaj trošak na kraju postupka biti nadoknađen kroz dosuđenu sumu. Kako advokati imaju zabranu reklamiranja, teško je napraviti izbor između advokatskih kancelarija. Medijske izjave ili objave na internetu povodom aktuelnih pitanja često ne daju dovoljno informacija za takav izbor.
Da li je prilikom izbora advokata neophodno znati u kojim se oblastima prava oni specijalizuju? Na internetu se često mogu videti sajtovi na kojima se ističe rad advokatskih kancelarija u određenim oblastima (npr. krivičnim postupcima, ugovornim odnosima, itd.). Međutim, ovo ne znači da advokati te kancelarije poznaju isključivo ovu oblast, kao i da advokati koji tako ne ističu svoje poslovanje imaju manje znanja i iskustva. U tom smislu, vaš je izbor kome ćete se obratiti, a njihov da li će zastupanje prihvatiti.
Zašto neki advokati koštaju više?
Advokatska tarifa[1] je zvanični cenovnik advokatskih usluga. Tarifa propisuje koliko poena nosi svaka radnja, odnosno usluga advokata, i da vrednost jednog poena iznosi 45,00 dinara, a pravne radnje su vrednovane poenima. Međutim, da bi bilo lakše i preglednije, pored teksta Advokatske tarife dostupan je i Tabelarni prikaz Advokatske tarife koja će vam skratiti vreme i otkloniti nedoumice, s obzirom da su u tabeli umesto poena istaknuti iznosi u dinarima.
Međutim, ova Tarifa, iako predviđa cenu za svaku konkretnu usluga advokata – naknadu za rad, ostavlja mogućnost da advokat sam odredi veću ili manju cenu od propisane u dozvoljenim granicama: od 50% propisane naknade kao minimalna dozvoljena cena usluge, dok maksimalno ograničenje cena usluga prema trenutno važećoj tarifi nije određeno.
Na primer, cena za uslugu pristupa advokata na jedno ročište u slučaju spora iz radnih osnosa, advokat može odrediti po tarifi u iznosu od 29.250 dinara, ali i veću cenu, dok je manji iznos dozvoljen najviše do 50% tarifom propisanog iznosa, što u ovom primeru iznosi 14.625 dinara.
Modeliteti obračunavanja naknade
Na opisan način, uvidom u tabelarni prikaz Advokatske tarife, za svaki postupak možete izračunati koliko će koštati određena radnja preduzeta od strane advokata. Međutim, pored navedenog, Tarifa dopušta advokatima da visinu nagrade za svoj rad odrede procentualno u odnosu na vrednost predmeta kada je u pitanju sastavljanje izjava volja. Tu govorimo o ugovorima, zaveštanjima i slično.
Na primer, u slučaju sastavljanja zaveštanja (testamenta), advokat može obračunati naknadu u iznosu od 10% u odnosu na vrednost predmeta zaveštanja. Recimo, ukoliko je vrednost imovine koja se testamentom ostavlja 2.000.000,00 dinara, advokat je ovlašćen da naplati 200.000,00 dinara za sastavljanje testamenta.
U još jednom slučaju, advokat može u dogovoru sa strankom, ugovoriti naknadu za rad u procentualnom iznosu, a u srazmeri sa uspehom u postupku. U ovom slučaju, neophodno je da je u pitanju imovinski odnos, da postoji pisani sporazum advokata i stranke o ovakvom načinu naplate, a najviši dozvoljen ugovoreni procenat je 30%.
Na primer, u slučaju spora povodom naknade štete, stranka može ugovoriti sa advokatom da će njemu kao nagrada za rad pripasti 20% od dosuđenog iznosa na ime naknade štete.
Dobro je znati da, pored toga što advokati imaju pravo da naplate svoj rad na konkretnom predmetu klijenata, imaju pravo i da naplate sve troškove koji su bili neophodni da bi uopšte na tom predmetu mogli da postupaju, primenjujući svoje znanje i iskustvo.
Procenjivi i neprocenjivi predmeti
U parničnim postupcima, Advokatska tarifa razlikuje cenu usluga advokata u zavisnosti da li se radi o procenjivim ili neprocenjivim predmetima. Procenjivi predmeti su oni koji se kategorišu prema vrednosti predmeta spora, dok su neprocenjivi sporovi svi ostali parnični sporovi i oni se kategorišu prema vrsti predmeta spora.
Na primer: Vrednost predmeta spora u slučaju spora oko naknade štete čiji je iznos koji se traži tužbom 850.000,00 dinara je procenjiv i iznosi 850.000,00 dinara, dok u slučaju parničnog postupka povodom mobinga za predmet kažemo da je neprocenjiv, jer nema konkretnu vrednost koja se tužbom traži.
Da li se plaća naknada advokatu kada je ročište odloženo?
Ovde je bitno napraviti razliku da li je advokat pristupio odloženom ročištu ili ne – da li je sudija saopštio da je ročište odloženo nakon što su svi prisutni ušli u sudnicu ili je na vreme obavestio advokata da će ročište biti odloženo pa advokat nije morao da pristupi. U prvom slučaju, pristup advokata na ročištu koje je odloženo advokat ima pravo da naplati, dok blagovremeno odloženo ročište advokat ne naplaćuje.
Da li se u toku postupka plaćaju pravni saveti i mišljenja?
Ako ste već angažovali advokata da vas zastupa u postupku, pravni saveti van ročišta i data mišljenja advokata koja se odnose na taj postupak ne naplaćuju se dodatno. Međutim, ukoliko ne želite zastupanje advokata već samo savet, ili zatražite mišljenje ili savet pre nego što angažujete advokata u postupku, ova usluga se naplaćuje. Za usmeni i pisani pravni savet ili mišljenje o nekom pravnom pitanju, advokatu pripada nagrada propisana za podneske kojima se pokreće odgovarajući postupak u vezi sa tim pravnim pitanjem.
Na primer, ako od advokata koji vam vodi postupak razvoda zatražite mišljenje o situaciji u kojoj se nalazite vezano za otkaz koji ste dobili jer sumnjate da je nezakonit, i želite da vam advokat da savet da li da pokrenete postupak pred sudom, ovu uslugu advokat može naplatiti prema važećoj advokatskoj tarifi u iznosu od 24.750,00 dinara.
Ko na kraju snosi troškove mog advokata?
U parničnom postupku, sud po okončanju postupka odlučuje o svim troškovima, u šta spadaju i troškovi advokata obe strane. Pre svega, sud odlučuje samo o onome što ste od njega tražili, pa je neophodno da već u tužbi tražite od suda da obaveže tuženog da naknadi troškove postupka. Ukoliko ste vi tuženi, predlog sudu da sve troškove snosi tužilac iznećete u odgovoru na tužbu. Po pravilu, vi plaćate advokata unapred ili po izvršenoj radnji, pa dosuđeni iznos na kraju postupka, pripada vama, a ne advokatu (uz izuzetak ukoliko je dogovor sa advokatom da se naplati tek po dobijenom postupku).
Pri donošenju odluke sud prvo odlučuje šta čini troškove postupka i određuje njihov iznos, a onda može dosuditi da sve troškove snosi jedna strana, da svako snosi svoje troškove ili da se troškovi dosude srazmerno uspešnosti u postupku. Na primer, u sporovima u vezi sa porodičnim odnosima, poput razvoda braka, sud najčešće dosuđuje da svaka strana snosi svoje troškove, s obzirom na to da se takvi postupci obično vode u interesu obe stranke. Sud će uvek odbiti da dosudi troškove koji nisu bili potrebni za vođenje postupka, one za koje smatra da su suvišni. Takođe, sud nije obavezan da se pri određivanju iznosa troškova vodi vašim dogovorom sa advokatom, odnosno nije obavezan da primenjuje sporazum između vas i advokata, već će uvek primeniti Advokatsku tarifu.
Na primer, ako je vaš dogovor sa advokatom da svaki podnesak plaćate 30.000,00 dinara iako je prema Tarifi 24.750,00 dinara, sud ne mora taj trošak priznati preko propisanih 24.750,00 dinara, pa bi onda druga strana presudom bila obavezna da vam isplati samo onoliko koliko je sud priznao, ne i koliko je vas zaista koštalo.
Da sumiramo – troškovi i naknada troškova u parničnom postupku:
– Sud će dosuditi troškove postupka samo ako od njega to izričito zahtevate.
– Advokat po okončanju glavne rasprave iznosi svoj troškovnik: koje usluge je pružio i iznos koji potražuje.
– Sud razmatra zahteve obe strane i odlučuje koje troškove priznaje, utvrđuje iznose i odlučuje koja strana će i u kojoj meri snositi troškove postupka.
– Realni troškovi advokata nisu uvek isti sa onima koje sud priznaje i na koje obavezuje drugu stranu da plati, pa ne mora da znači da ćete povratiti sve troškove koje ste imali povodom vođenja postupka ukoliko uspete u istom.
[1] Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. Glasnik RS“, br. 43/2023)
Autorka teksta je Katarina Toskić – advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM
Ostavite komentar