Prema podacima do kojih je došao CINS, do 15. jula, prekršajni sudovi u Beogradu i Novom Sadu doneli su 43 osuđujuće i 9 oslobađajućih presuda, od ukupno pokrenutih 83 prekršaja u vezi sa protestima koji su se nedavno održali u gradovima širom Srbije.
Značajan deo javnosti presude je percipirao kao drakonske i nepravedne, ne samo zbog naizgled olakog određivanja najviših prekršajnih kazni, već i zbog hitnosti i netransparentnosti postupka, kao i utisaka o jednostranosti prilikom ocena izjava svedoka, ali i zbog nedostatka slične predanosti sudske vlasti kada su u pitanju slučajevi prekoračenja ovlašćenja od strane policije.
Posebnu pažnju privukla je strogost pojedinih sudija prekršajnih sudova, što je izazvalo nastavak protesta ispred samih prekršajnih sudova.
Paradoksalno, politička vlast se latila odbrane sudstva od pritisaka javnosti, pozivajući se takođe na nezavisnost sudstva.
O položaju sudstva i poverenju u sudstvo između javne odgovornosti i nezavisnosti razgovarali su sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević, sudija i predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero, sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev i docent Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić.
Kako se, prema standardima i praksi Evropskog suda za ljudska prava, smatralo da prekršajni sudovi kao administrativni organi vlasti nisu nezavisni, bilo je neophodno pronaći rešenje kada su u pitanju prekršaji za koje je zaprećena kazna zatvora, pa su tako sudije prekršajnih sudova pre 10 godina postale deo sudstva u Srbiji.
„Neke države su to pitanje rešile tako što su kriminalizovale teže prekršaje, pa ih prebacili krivičarima, a neke države, među kojima je i Srbija, opredelile su se da čitav aparat prekršajnih sudova i sudija prebace u sudstvo. Time su oko 600 sudija prekršajnih sudova postale preko noći prave sudije“, objasnila je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević.
Predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero istakla je da je taj potez bio velika greška srpskog pravosuđa.
„Napravili smo veliku sistemsku grešku kada smo celokupan sistem prekršajnog sudstva, koji su ranije bili upravni organi, prebacili u sudstvo jer tako glomazan pravosudni sitem nije dobar. Naravno kad se nešto tako uradi, potreban je enorman rad sa tim novoizabranim sudijama, gde je važno da oni znaju koji su to kriterijumi nezavisnosti, kako moraju da se ponašaju i da to nije isto kao onda kad je to bio Upravni sud“, rekla je Škero.
Prema mišljenju sudije Aleksandra Trešnjeva neophodno je da postoji jedno nezavisno i nepristrasno telo sastavljeno isključivo od sudija koje će moći da ocenjuju rad svojih kolega, i to ne bilo kojih sudija već upravo sudija koje sude istu tu materiju oko čijeg rada treba da se izjasne u drugim slučajevima.
„Ne treba praviti javne linčove sudova i sudija, treba posmatrati postupak u celini, i prosto mora da se uspostavi veća odgovornost sudija na pravni i institucionalni način“, istakao je Trešnjev.
Ukoliko je neki sudija doneo odluku pod pritiskom izvršne ili bilo koje druge vlasti, ako je neki sudija doneo odluku tako što mu je naloženo da donese određenu odluku onda bi, smatra Trešnjev, on morao imenom i prezimenom da se javno spomene.
S druge strane, Boljević smatra da nikakvo telo koje bi ispitivalo kakva treba odgovornost sudija da bude ne treba da postoji, kao ni spiskovi.
„Srbija ima sistemski problem sa sudstvom koji ima nedovoljne garancije nezavisnosti, kada je u pitanju celo sudstvo, ne samo sudije za prekršaje. Neophodno je da postoji kontinuirana obuka“, istakla je Boljević.
Postavlja se pitanje da li je pogrešno zastupati više javnosti kao način poboljšanja ne samo prekršajnih sudova već sudova uopšte.
„Dok god ne budemo imali transparetnost suda, dok god se sudije budu pribojavale da im se odluka koju su donele nađe u javnosti, odnosno stavi na sajt suda, što je inače obaveza suda, mi ćemo imati ovakve probleme“, podvukla je Škero.
Sve dok sudove bude pratila netransparetnost, biće prisutna mogućnost nejednake sudske prakse što predstavlja grubo kršenja prava na pravično suđenje, koje je osnovno pravo građana.
„Prvi i osnovni dokaz odgovornosti sudije je transparentnost. Sudska odluka mora da bude pod imenom i prezimenom sudije, odnosno sudskog veća koji je odluku doneo. U presudama koje su se pojavile u javnosti osim ličnih podataka stranaka izbrisana su i lična imena sudskog veća. To je apsurd. Sudija mora da stoji iza svoje odluke i argumentacije u toj odluci“, zaključila je Boljević.
Bravo Dragana.