Izvor fotografije:Danas
Da li su Vam nekada odredbe nekog zakona ili odluke skupštine opštine u kojoj živite izgledale kao da nije sve u redu sa njima i da zadiru u prava i slobode više nego što bi trebalo i što im Ustav dozvoljava? Možda je opština zabranila da se protesti organizuju na glavnom trgu, gde se najčešće i protestuje, ili je pak ministar unutrašnjih poslova doneo naredbu kojom se neproporcionalno ograničava sloboda kretanja građanki i građana.
Ukoliko jeste, hvala Vam što aktivno razmišljate o pravima i slobodama! Ovde ćemo se potruditi da ukratko prikažemo šta Vi i ja kao “obični građani” možemo da uradimo tim povodom, a mehanizam koji smo odabrali je podnošenje inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti nekog opšteg pravnog akta pred Ustavnim sudom.
Već je pomenuto da je jedna od osnovnih funkcija našeg Ustavnog suda da kao zaštitnik naših prava i sloboda odlučuje o ustavnim žalbama kada smatrate da Vam je nekim pojedinačnim aktom (npr. sudskom odlukom) uskraćeno ili povređeno neko Ustavom zajemčeno pravo. Međutim, to nije uvek bio fokus rada Ustavnog suda. Štaviše, primarna nadležnost Ustavnog suda je da kao čuvar Ustava ocenjuje da li su zakoni u skladu sa Ustavom.
Postupak u kojem Ustavni sud “sudi” zakonu ili drugom opštem pravnom aktu se naziva postupak normativne kontrole i ima dva oblika: 1) kontrolu da li su zakoni i drugi opšti pravni akti usaglašeni sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom (ocena ustavnosti); i 2) kontrolu da li su opšti pravni akti niži od zakona usaglašeni sa zakonom (ocena zakonitosti). Odluka Ustavnog suda u ovom postupku važi za sve i u principu za ubuduće.
Ko može da traži ocenu ustavnosti/zakonitosti?
U suštini postoje dva kruga onih koji mogu da traže ocenu ustavnosti i njihovo traženje ocene se razlikuje po pravnom efektu koje proizvodi. Za prvi krug Ustav Srbije (čl. 168) prepoznaje ovlašćene predlagače koji zapravo i pokreću postupak ocene ustavnosti, a to su: državni organi, autonomne pokrajine i lokalne samouprave ili najmanje 25 narodnih poslanika, kao i sam Ustavni sud. Drugi krug su baš svi – svaka osoba i svako pravno lice.
Međutim, kada Vi ili ja kao “obični građani” želimo da tražimo ocenu ustavnosti i obratimo se Ustavnom sudu, mi zapravo ne pokrećemo postupak, mi samo podnosimo inicijativu za ocenu ustavnosti kojom argumentovano obaveštavamo Ustavni sud da mislimo da treba da pokrene postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti. Ovo je veoma bitna razlika jer Ustavni sud može da odluči i da ne pokrene postupak povodom naše inicijative, a ukoliko se odluči da pokrene, onda će doneti rešenje o pokretanju postupka.
Koja je svrha ukoliko Ustavni sud može da odbije moju inicijativu?
Tačno je da Ustavni sud može da ne pokrene postupak po Vašoj inicijativi, ali to ne bi trebalo da nas obeshrabri. Mnogo je veća šansa da će se propust ispraviti kada ukažemo na njega, nego kada obeshrabreni statistikama odlučimo da ne delamo. Našim aktivizmom se borimo protiv negativnih trendova i smanjivanja prava i sloboda, koji drugi ne uočavaju ili im nije stalo. Jednom inicijativom moguće je učiniti mnogo za opšte dobro. Na kraju, sam Ustavni sud se više koncentriše na svoju drugu nadležnost – zaštita ljudskih prava u pojedinačnim slučajevima putem ustavnih žalbi – i moguće je da ni same sudije neće na vreme uočiti ono što ste Vi već uočili. Udeo predmeta normativne kontrole u ukupnom broju predmeta je izrazito mali i u 2019. godini iznosi svega 1,28%, a o tim paradoksima prakse Ustavnog suda već je pisala prof. dr Marijana Pajvančić.
Šta inicijativa mora da sadrži?
Bitne elemente inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti određuje Zakon o ustavnom sudu u članu 168 te ga je potrebno imati na umu kada budete pisali inicijativu. U inicijativi je obavezno da napišete kako se zove taj opšti akt čiju ustavnost/zakonitost osporavate, kao i naziv i broj službenog glasila gde je objavljen (za zakone je to Službeni glasnik RS, a za lokalne opšte akte obično Službeni list…); potrebno je da naznačite da li osporavate ceo akt ili samo pojedine odredbe, naznačite odredbe Ustava (ili zakona) u odnosu na koje mislite da je opšti akt neustavan/nezakonit; navedete razloge osporavanja i obavezno naznačite kako predlažete da Ustavni sud odluči o tom pitanju (na primer, da pokrene postupak za ocenu ustavnosti/zakonitosti i da utvrdi da osporeni opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom te da ga stavi van pravne snage). Na kraju, ne zaboravite da ostavite svoje podatke i da potpišete inicijativu.
Kako da podnesete inicijativu za pokretanje postupka?
Vašu inicijativu ne možete izjaviti usmeno na zapisnik u Ustavnom sudu, već je potrebno da je predate ili preko pošte ili lično na pisarnici Ustavnog suda. Nažalost, Ustavni sud i dalje ne prihvata iniciranje pokretanja postupka putem elektronske pošte. U postupku ne plaćate nikakvu taksu, a adresa je Bulevar kralja Aleksandra 15, 11120 Beograd.
Autor teksta je Goran Sandić – saradnik Beogradskog centra za ljudska prava
Ostavite komentar