Kad preduzetnica zatrudni – prava žena koje obavljaju samostalnu delatnost na trudničko i porodiljsko odsustvo

Jul 8, 2024 CEPRIS

Foto:Moshehar/Pixabay

Koraci ka ostvarivanju prava na trudničko odsustvo

Šta je trudničko bolovanje?

Trudničko bolovanje je odsustvo sa rada koje se koristi zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće za vreme same trudnoće. Pravo preduzetnica na odsustvo sa rada za vreme same trudnoće, kao i zaposlenih žena koja su u radnom odnosu, garantovano je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. 

Kao i ostale zaposlene trudnice, pravo na odsustvo sa rada za vreme trudnoće preduzetnica ostvaruje na osnovu izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno tzv. lekarskih doznaka. Navedeno znači da je za korišćenje ovog odsustva neophodno da izabrani lekar vašu trudnoću kvalifikuje kao visokorizičnu, te da vam izda odgovarajuću potvrdu, tzv. doznaku. Doznake pribavljate kod izabranog lekara u vašem Domu zdrvalja i to za prvih 60 dana trudničkog odsustva. Nakon isteka tog perioda, potvrdu izdaje lekarska komisija. Propisima nije određen mesec ili nedelja trudnoće od koje se najranije može koristiti pravo na odsustvo sa rada zbog održavanja trudnoće, tako da trudnica može ovo pravo koristiti faktički od prvog dana konstatovanja trudnoće.

Kada ste pribavili tzv. doznake, sledeća adresa za vas je Agencija za privredne registre. U pogledu vašeg posla, Zakon vam ostavlja dve mogućnosti, od kojih zavisi i visina naknade koju ćete primati za vreme trudničkog odsustva. Vi možete:

1. Da u potpunosti privremeno obustavite rad, odnosno “zamrznete” preduzetničku radnju. U tom slučaju vam se isplaćuje naknada koja se utvrđuje u odnosu na osnovicu na koju ste plaćali doprinos u prethodnih 12 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja. Ova naknada je izjednačena sa naknadom koju primaju žene u radnom odnosu kod poslodavca. Na ovu naknadu biće vam uplaćivani doprinosi. 

1. Da nastavite sa poslovanjem. Ukoliko se odlučite da ne odjavite obavljanje delatnosti, već da nastavite poslovanje, u obavezi ste da imenujete poslovođu koji će preuzeti poslovanje dok vi koristite trudničko odsustvo. U ovom slučaju, iznos naknade će vam biti umanjen za 50 posto u odnosu na osnovicu na koju ste plaćali doprinos u prethodnih 12 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja. Dodatno, u obavezi ste da isplatite zaradu poslovođi, kao i poreze i doprinose za poslovođu i za vas. 

Kada ste se odlučili za jedan od modela – odjava obavljanja delatnosti ili nastavak poslovanja uz imenovanje poslovođe i pribavili odgovarajuće rešenje od Agencije za privredne registre, sledeći korak je pribavljanje uverenja od Poreske uprave o uplaćenim porezima i doprinosima za period od 12 meseci od dana podnošenja zahteva za ostvarivanje ovog prava. 

Zahtev, uz prikupljenu dokumentaciju, podnosite nadležnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na čiji teret vam se i isplaćuje naknada za vreme odsustva sa rada i to prema sedištu vaše radnje ili mestu gde obavljate delatnost. 

Važno je znati i da se naknada za prvi mesec korišćenja prava na trudničko bolovanje isplaćuje na teret trudnice – preduzetnice. Od 31. dana korišćenja odsustva, naknada se isplaćuje na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na trudničko odsustvo podrazumeva:

• Zahtev za ostvarivanje prava na trudničko bolovanje;
• Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad – doznake izabranog lekara/ocena lekarske komisije;
• Fotokopija tekućeg računa;
• Rešenje Agencije za privredne registre/nadležne komore o privremenom prestanku obavljanja delatnosti ili imenovanju poslovođe;
• Poreske uprave o visini bruto osnovice za prethodnu godinu.

U zavisnosti od vrste delatnosti koju obavljate imaćete obavezu i da obavestite nadležnu organizaciju, kao što je stomatološka ili advokatska komora o korišćenju prava na trudničko i porodiljsko odsustvo.

Koraci ka ostvarivanju prava na porodiljsko odsustvo

Šta je porodiljsko bolovanje?

Zakonski termin odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, zajedno sa odsustvom sa rada radi nege deteta, kolokvijalno nazivamo porodiljskim odsustvom, koje ukupno može trajati 365 dana. Porodiljsko odsustvo možete otvoriti 28 dana pre termina za porođaj, a počinjete sa korišćenjem porodiljskog odsustva danom rođenja deteta. Preduzetnice koje rode treće dete i svako naredno dete ova prava ostvaruju u trajanju od 2 godine. 

Deo odsustva do 3 meseca nakon porođaja je porodiljsko odsustvo, a preostalih 9 meseci traje odsustvo sa rada radi nege deteta. 

Porodiljsko odsustvo u trajanju od 3 meseca po porođaju važno je za mame preduzetnice, jer otac deteta može da preuzme brigu o detetu ukoliko majka želi da se vrati na posao nakon što beba napuni 3 meseca. Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate, ima otac deteta koji je u radnom odnosu kod poslodavca, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Na ovaj način, majka prekida korišćenje prava na odsustvo sa rada i nastavlja sa obavljanjem delatnosti, a otac preuzima korišćenje ovog prava. Nije moguće da oboje koriste pravo na odsustvo istovremeno. 

Prava preduzetnica po osnovu rođenja deteta, nege deteta i posebne nege deteta regulisana su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za razliku od trudničkog bolovanja, naknada se u slučaju porodiljskog odsustva ostvaruje iz budžeta resornog ministarstva, otuda se i zahtev za porodiljsko i negu deteta podnosi Sekretarijatu za socijalnu zaštitu u nadležnoj opštini, zajedno sa prikupljenom dokumentacijom, i to u mestu vašeg prebivališta. Potrebna je sledeća dokumentacija:

• Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta – tzv. ON-RND obrazac;
• Doznake o otvaranju bolovanja ili izvod iz matične knjige rođenih za dete;
• Uverenje Poreske uprave o uplatama poreza i doprinosa za prethodnih 18 meseci;
• Fotokopija tekućeg računa.

Koliko će iznositi naknada za preduzetnicu na porodiljskom odsustvu?

Obračun naknade vrši se na osnovu osnovice na koju su plaćani doprinosi za 18 meseci pre otvaranja porodiljskog bolovanja. Mesečna osnovica naknade zarade se dobija kada se zbir ovih osnovica podeli sa 18, a mesečni iznos koji se isplaćuje dobija se deljenjem mesečne osnovice sa koeficijentom 1,5. 

Za obračun naknade za porodiljsko bolovanje posmatra se period od 18 meseci, bez obzira na to da li ste u tom periodu obavljali delatnost sve vreme ili ne. U periodu kada niste bili aktivni, niste plaćali poreze i doprinose, ti meseci će vam ulaziti u obračun i računaće se kao nula. O ovome treba voditi računa ukoliko ste koristili pravo na porodiljsko odsustvo, a ubrzo nakon toga ponovo zatrudneli – na porodiljskom bolovanju za preduzetnice nema uplaćenih poreza i doprinosa. 

Naknada preduzetnicama se isplaćuje od dana rođenja deteta, pa se u praksi pokazalo praktičnije da porodiljsko bolovanje otvorite par dana pred sam porođaj, budući da vam u suprotnom taj poslednji mesec u kome nećete imati uplaćene poreze i doprinose ulazi u prosek i računa se kao nula. Obračun naknade vrši opštinska uprava na osnovu informacija o uplaćenim doprinosima kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva. 

Primer obračuna naknade ukoliko ste poslovali 12 od posmatranih 18 meseci pre ostvarivanja prava na porodiljsko bolovanje:

Ukoliko vam je osnovica za plaćanje poreza i doprinosa 50.000,00 dinara mesečno, ovaj iznos množimo sa 12 meseci koliko ste bili aktivni, te tako dobijeni iznos delimo sa 18. 

50.000*12 /18 = 33.333,33 dinara.

Ovo, međutim, nije kraj, jer ovako dobijen iznos delimo sa 1,5 i dobijamo konačni iznos naknade mame preduzetnice na porodiljskom odsustvu – 33333,33 / 1,5 = 22.222,22 dinara. 

Za razliku od žena u radnom odnosu, za mame preduzetnice nije propisan zagarantovani iznos minimalne zarade koju će primati kao naknadu, već u odnosu na izloženu formulu, ovaj iznos može biti izuzetno nizak i nepovoljan za preduzetnicu. S druge strane, maksimalni iznos naknade je propisan i za mame preduzetnice, te one ne mogu primati više od 5 prosečnih zarada u Republici Srbiji, bez obzira na to koliki iznos poreza i doprinosa su prethodno uplaćivale.

Šta se dešava sa radnim stažom preduzetnica za vreme odsustva sa rada?

Za razliku od žena zaposlenih kod drugog fizičkog ili pravnog lica, kojima se doprinosi uplaćuju bez prekida, preduzetnicama se dok su na porodiljskom odsustvu ne uplaćuju porezi i doprinosi. Drugim rečima, naknada koja se isplaćuje jeste neto naknada, te samim tim ne teče ni staž osiguranja. Na ovaj način, preduzetnice su uskraćene za godinu dana radnog staža, osim ukoliko se ne odluče da same plaćaju porez i doprinose iz naknade koju primaju. Iz praktičnog primera smo videli da iznos naknade za preduzetnice može biti izuzetno nizak, čak i ispod minimalne zarade, te je logičan zaključak da se samozaposlenim mamama ovo rešenje jednostavno ne isplati. 

Umesto zaključka…

Iako deklarativno preduzetnice imaju sva napred izložena prava, na prvi pogled je jasno da se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na mame koje su u radnom odnosu. Ove nejednakosti su najuočljivije kod visine naknade koju preduzetnica ostvaruje na porodiljskom odsustvu, kao i izostanku radnog staža za vreme korišćenja ovog prava. Otuda je neophodno potpuno izjednačavanje položaja preduzetnica, žena koje samostalno obavljaju delatnost u odnosu na žene koje su zaposlene kod poslodavca, kada je u pitanju ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Na ovaj način preduzetnice se neće dovoditi u nezavidan položaj da moraju da biraju između materinstva i posla, budući da se zbog ovakve nepovoljne situacije mnoge mame preduzetnice odlučuju da ni ne koriste prava koja su im priznata, zbog čega njihov porodični život neretko trpi.

Da li mame preduzetnice imaju pravo na naknadu, kako se obračunava i koliko će iznositi saznajte na bebac.com

Autorka teksta je Teodora Tomić Lazarević – advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM