Posredovanje u prekršajnim stvarima

Septembar 3, 2024 CEPRIS

Foto:Board Chalk/Pixabay

Predmet posredovanja

Šta bi u prekršajnoj stvari bio sporni odnos ?

Odnos između strana zbog nastale štete.

Da bi se o tome uopšte raspravljalo, mora postojati imovinskopravni zahtev. Drugim rečima, prekršajnom sudu mora biti podnet zahteva za naknadu štete.

Tim zahtevom se traži naknada štete, povraćaj stvari (ili istovremeno i naknada štete i povraćaj stvari) ili uspostava stanja koje je bilo pre nego što je (izvršenjem prekršaja) nastala šteta.

Strane

Strane između kojih u prekršajnom postupku može doći do posredovanja  su okrivljeni i oštećeni.  

Oštećeni mogu biti  lice kome je radnjom štetnika prouzrokovana šteta  i vlasnik ili držalac stvari koja je oduzeta. Oni su i ovlašćeni da podnesu imovinskopravni zahtev.

Štetnik bi u prekršajnom postupku bio okrivljeni koji je učinio prekršajno delo i čija je prekršajna krivica utvrđena, ili okrivljeni koji je učinio protivpravno delo koje je propisom predviđeno kao prekršaj.

Ukoliko je u prekršajnom predmetu više okrivljenih, za nastalu štetu mogu da odgovaraju solidarno, pod uslovima iz Zakona o obligacionim odnosima.

Oštećeni kao podnosilac imovinskopravnog zahteva može biti kako fizičko lice,  pravno lice, privredni subjekt tako i javno (državno) pravobranilaštvo.

Znači, nasuprot okrivljenog kao drugu stranu imamo oštećenog koji se pojavljuje ili kao  podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili  kao oštećeni  koji  postavlja  imovinsko pravni zahtev.

Ovde ističemo da postupku posredovanja ima mesta i kada je  prekršajni postupak usmeren prema maloletniku kao osumnjičenom za prekršajno delo.

Postupanje suda

Prvi korak u posredovanju je da prekršajni sud pozove oštećenog i okrivljenog da određenog dana dođu u sud radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak posredovanja. 

Šta ako se okrivljeni i oštećeni ne odazovu pozivu suda?

U slučaju da se oštećeni kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ne odazove pozivu prekršajnog suda da dođe u sud radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije, a izostanak ne opravda, sud će doneti rešenje o obustavi prekršajnog postupka jer je oštećeni (kao podnosilac) odustao od podnetog  zahteva.

Ako se okrivljeni ne odazove pozivu suda, sudija, u zavisnosti od ispunjenosti procesnih pretpostavki, određuje ili ročište radi njegovog saslušanja ili pretres. 

Ako su se oštećeni i okrivljeni odazvali pozivu suda, mogu se desiti dve situacije – da ne prihvate postupak posredovanja ili da ga prihvate.

1. Kada odbiju da se mire, sudija određuje da se održi ročište radi saslušanja ili  da se  održi pretres.
2. Kada strane izričito prihvate postupka posredovanja, sudija im pruža sva potrebna obaveštenja u cilju potpune obaveštenosti o mogućnosti sprovođenja posredovanja, ili ih  upućuje kod posrednika.

Sledeći korak je zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju i njegovo dostavljanje sudu, čime se pokreće postupak posredovanja.  

Sam postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika, a ako strane ipak ne mogu sporazumno da odrede posrednika, mogu zatražiti da ga odredi sud.

Troškovi

U postupku posredovanja svaka strana snosi svoje troškove, a zajedničke troškove ili snose na jednake delove ili kako su se sporazumele.

Kako se postupak posredovanja okončava?

Nakon sprovedenog postupka on se okončava:

1) zaključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem; 

2) odlukom posrednika da se postupak obustavlja, jer dalje vođenje postupka nije celishodno; 

3) izjavom jedne strane da odustaje od daljeg sprovođenja postupka; 

4) protekom roka od 60 dana od dana zaključenja sporazuma o pristupanju posredovanju, osim ukoliko se strane ne sporazumeju drugačije.

Obaveštenje o načinu okončanja postupka posredovanja dostavlja se sudu.

Ukoliko je došlo do zaključenja sporazuma, on mora biti u pisanoj formi i ima svojstvo sudskog poravnanja. 

Ako je pak, postupak posredovanja obustavljen ili je jedna od strana izjavila da odustaje od daljeg sprovođenja postupka ili je protekao rok od 60 dana od dana zaključenja sporazuma o pristupanju posredovanju, sud konstatuje da pokušaj mirenja između stran(ak)a nije uspeo i nastavlja prekršajni postupak.

Kako se prekršajni postupak okončava

Prekršajni postupak se okončava donošenjem osuđujuće ili oslobađajuće presude, rešenja kojim se postupak obustavlja ili rešenja kojim se maloletnom učiniocu prekršaja izriče vaspitna mera.

1. Osuđujuća presuda sadrži i odluku o imovinskopravnom zahtevu – ono o čemu su se oštećeni i okrivljeni sporazumeli. Bilo da se imovinskopravni zahtev usvaja u celini ili samo  delimično. Ukoliko je pomenuti zahtev usvojen samo delimično oštećeni se upućuje da višak imovinskopravnog zahteva može da ostvaruje u parnici.
   Prekršajni postupak bi u slučaju postizanja sporazuma između okrivljenog i oštećenog, mogao biti rešen i tako da se okrivljeni  oslobađanje od kazne.
   Dalje se može  desiti da  uprkos osuđujućoj presudi sud nema pouzdan osnov da imovinskopravni zahtev usvoji, u kom slučaju odbija imovinskopravni zahtev kao neosnovan ili oštećenog upućuje da svoj imovinskopravni zahtev može da ostvaruje u parnici.
2.  Kada sud donese oslobađajuću presudu; 
   ili
3. Ako se postupak obustavlja zbog odustanka od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili nekog drugog zakonskog razloga;
   Sud  u oba ova slučaja oštećenog upućuje da svoj imovinskopravni zahtev ostvaruje u parnici.

Ako je  pak, sporazum o rešavanju spora putem posredovanja nedozvoljen, suprotan javnom poretku ili nije podoban za izvršenje ili je predmet izvršenja nemoguć, prekršajni sud će doneti  rešenje  kojim ne dozvoljava sporazum o rešavanju spora putem posredovanja. Na ovakvo rešenje  može se izjaviti žalba Prekršajnom apelacionom sudu.

Zaključak

Posredovanje je u prekršajnom postupku moguće, zakonito i poželjno. Njime se postiže okončanje spornog pitanja bez sukoba i napetosti između okrivljenog i oštećenog.

Pa prema tome, ako već može, hajde da se pomirimo!

Autor teksta je Vladimir Živankić – sudija Prekršajnog suda u Kikindi