Troškovi advokata u krivičnom postupku – koliko će me koštati učešće u krivičnom postupku?

Jul 26, 2023 CEPRIS

Advokatura je služba pružanja pravne pomoći koja obezbeđuje pravično suđenje u krivičnim postupcima, a advokati svojim veštinama pružaju efikasnu odbranu i osiguravaju poštovanje prava okrivljenih lica. Zbog potencijalnog ishoda krivičnog postupka, odosno izricanja sankcije lišenja slobode kao najstrože posledice osude, građani se često odlučuju za angažovanje advokata – branioca u slučaju da su optuženi za izvršenje nekog krivičnog dela. U krivičnom postupku građani se pojavljaju u različitim ulogama, a oni koji snose troškove advokata najčešće su okrivljeni i oštećeni, odnosno lice koje se tereti da je određeno krivično delo učinilo ili žrtva krivičnog dela. Način na koji će se vršiti naplata advokatskih troškova, u praksi je najčešće stvar dogovora između advokata i klijenta. 

• Nagrada za izvršene radnje advokatu se može platiti unapred ili nakon izvršene radnje.
• Sa advokatom se može dogovoriti i naplata celokupnog iznosa po okončanju krivičnog postupka. U tom slučaju, celokupan iznos dosuđenih troškova pripada advokatu i isplaćuje se iz sredstava suda.
• Prilikom ugovaranja advokatske nagrade, sa advokatom se možete dogovoriti u pisanom obliku da mu plaćate rad po satnici, a ovakva nagrada ne može biti manja od 150 poena, odnosno 6.750,00 dinara za svaki započeti sat. U tom slučaju se ne primenjuju odredbe Advokatske tarife, već advokatu plaćate onoliko sati koliko je posvetio vašem slučaju.
• Ako vam je potebna kontinuirana pravna pomoć, sa advokatom možete u pisanom obliku ugovoriti plaćanje paušalne nagrade. Ova nagrada se obično isplaćuje na mesečnom nivou, a u ugovoru je potrebno precizirati poslove koje će advokat preduzeti u vašem interesu. Važno je napomenuti da se paušalna naknada ne odnosi na radnje zastupanja pred sudovima, državnim organima i organizacijama. Na primer, ukoliko želite da otvorite firmu i nakon toga poslujete, možete angažovati advokata za potrebe otvaranja firme, ali i kasnije, za sastavljanje neophodnih akata pri poslovanju i ugovora o radu za zasposlene. Međutim, ukoliko tokom vašeg poslovanja vaša firma kao pravno lice bude optužena za privredni prestup, zastupanje u ovom postupku neće biti obuhvaćeno paušalnom nagradom, već će se dodatno tarifirati.

1. Kako se obračunava Advokatska tarifa?

Prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2023)vrednost jednog poena iznosi 45,00 dinara, a određene pravne radnje su vrednovane bodovima. Osim navedenih paramatera, za obračun iznosa advokatskih usluga, potrebno je da znamo i kolika je zaprećena kazna za krivično delo za koje se teretimo.

Tako recimo, za sastavljanje krivične prijave za krivično delo za koje je zaprećena novčana kazna, advokatu pripada 600 poena, što pomnoženo sa 45,00 dinara iznosi 27.000,00 dinara, dok bi u slučaju sastavljanja žalbe za isto delo advokatu pripalo 600 poena uvećano za 100 %, odnosno 1200 poena, što bi iznosilo 54.000,00 dinara, pomnoženo sa vrednošću poena. 

2. Od čega zavisi iznos koji ću platiti advokatu u krivičnom postupku?

Iznos advokatske nagrade u krivičnom postupku zavisi najpre od visine zaprećene kazne za određeno krivično delo, kao i od vrste pravne radnje koju je u Vašu korist preduzeo advokat. Pa tako, najniži iznosi su propisani za krivična dela gde je zaprećena novčana kazna ili kazna do 3 godine zatvora, a najviši za zatvor od 30-40 godina ili doživotni zatvor. 

Recimo, ukoliko se teretite za krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga, a manja količina droge pronađena kod Vas je služila za sopstvenu upotrebu, advokatu ćete platiti 31.500,00 dinara za odbranu na glavnom pretresu, jer je za taj oblik krivičnog dela zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine. Ako se teretite za teže krivično delo, na primer Razbojništvo, za istu radnju na glavnom pretresu platićete advokatu 49.500,00 dinara, jer je za to delo zaprećena kazna od 2-10 godina zatvora. Ili, ukoliko ste oštećeni krivičnim delom za koje je zaprećena kazna do 3 godine, a angažovali ste advokata da zastupa vaše interese u ovom postupku, za njegov pristup na održano ročište izdvojićete 18.000,00 dinara, a za sastavljanje žalbe protiv presude 27.000,00 dinara. 

3. Da li advokatu dugujem još nešto, osim prikazanih iznosa?

Za prisustvovanje i pristupanje procesnim radnjama, pored nagrade za odbranu, advokatu pripada i nagrada u iznosu od 100 poena za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je procesna radnja bila zakazana. Navedno znači da će advokat imati pravo da tarifira i naplati dodatnih 4.500,00 dinara po započetom satu, a ukoliko glavni pretres traje tri sata, advokat će po ovom osnovu tarifirati dodatnih 18.000 dinara.

Ukoliko se istog dana održava više procesnih radnji, recimo saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i uviđaj, tada će advokat imati pravo na pun iznos nagrade za jednu procesnu radnju, dok će za ostale tarifirati 50 % od propisanig iznosa. Recimo, ukoliko Vas advokat brani u postupku za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od 3-5 godina, advokat će za navedene radnje naplatiti sledeće: za saslušanje okrivljenog 38.250,00 dinara, a za ispitivanje svedoka i uviđaj 50 % od navednog iznosa, odnosno po 19.125,00 dinara.

Ukoliko se procesna radnja ne održi, a advokat je pristupio u policiju, tužilaštvo ili sud, advokatu pripada 50 % od iznosa koji je predviđen za istu radnju u slučaju da je održana. Na primer, ukoliko je zakazano ispitivanje svedoka kod tužilaštva za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od 3-5 godina, pa advokat pristupi kod tužioca, ali saslušanje se ne održi jer se svedok nije odazvao pozivu tužilaštva, tada će imati pravo da naplati iznos od 21.375,00 dinara. 

Pored iznosa nagrade za pružene usluge, advokat ima pravo i na naknadu troškova za prevoz, za smeštaj, naknadu za odsustvovanje iz advokatske kancelarije, kao i dnevnice.

4. Šta ako advokat brani mene i još jedno lice u istom krivičnom postupku?

Kada advokat brani više okrivljenih, nagrada mu se po ovom osnovu dodatno uvećava za svaku procesnu radnju koju preduzima (odbrana, podnesci, pravni lekovi i dr.) za po 50% za drugog i svakog narednog okrivljenog. Ukoliko, recimo, branilac pristupi ročištu za glavni pretres u krivičnom postupku u kome su dva lica osumnjičena za zajedničko izvršenje krivičnog dela, a za to delo je predviđena kazna od 10 – 15 godina zatvora, on će naplatiti iznos od 72.000,00 za prvog okrivljenog i 50 % za drugog okrivljenog, odnosno iznos od 36.000,00 dinara

5. Koliko će me koštati ako sam osumnjičen za izvršenje krivičnog dela?

Građani najčešće saznaju da je protiv njih pokrenut krivični postupak na taj način što prime poziv za saslušanje u svojstvu osumnjičenog kod nadležnog javnog tužilaštva. U samom pozivu građani se poučavaju da mogu da angažuju branioca. U zavisnosti od vrste preduzete radnje i visine zaprećene kazne, kao i od dogovora koji ste napravili sa izabranim advokatom – braniocem, vršiće se i plaćanje u skladu sa gorenavedenim pravilima obračuna advokatske nagrade i troškova. Međutim, u nekim slučajevima je odbrana obavezna. To znači da u tom postupku morate imati advokata – branioca, a ukoliko ga sami ne angažujete, organ postupka, javno tužilaštvo ili sud, će Vam ga dodeliti po službenoj dužnosti sa spiska nadležne Advokatske komore. 

• Odbrana je obavezna u slučaju da se lice lišava slobode bilo tako što je uhapšeno, zadržano ili pritvoreno.
• Takođe, ukoliko je okrivljeni nem, gluv ili je iz drugog razloga nesposoban da se sam uspešno brani obavezno će imati branioca.
• Ukoliko je za krivično delo propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna, odbrana je obavezna.
• Ako je okrivljeni odsutan sa glavnog pretresa, bilo zbog toga što mu se sudi u odsustvu, bilo zbog toga što je udaljen iz sudnice, sud će mu dodeliti branioca koji će zastupati njegove interese.
• Ukoliko se protiv lica vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja ili je lice maloletno, opet će obavezno imati advokata – branioca.
• Ako okrivljeni odluči da prizna krivično delo i sa nadležnim tužiocem zaključi sporazum o priznanju krivice, obavezan je da ima branioca prilikom pregovora sa javnim tužiocem, pa sve do zaključenja sporazuma.

Važno je znati da se nagrada i troškovi advokata – branilaca po službenoj dužnosti obračunavaju u skladu sa posebnim pravilima, kojima je predviđeno da advokat koji je postavljen kao branilac po službenoj dužnosti ima pravo na novčanu nagradu u iznosu od 50% od nagrade predviđene Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Dakle, za preduzete radnje u krivičnom postupku, branilac po službenoj dužnosti će tarifirari polovinu od iznosa propisanih Tarifom. 

Ukoliko se protiv Vas vodi krivični postupak u kome je odbrana obavezna, a sami ne angažujete advokata, troškove advokata – branioca prethodno snosi organ postupka – policija, tužilaštvo ili sud. Po okončanju krivičnog postupka sud odlučuje, na osnovu ishoda postupka, ko će konačno snositi ove troškove. Tako, ukoliko ste bili osumnjičeni u krivičnom postupku, pa se krivični postupak protiv vas obustavi (recimo zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja) ili sud donese presudu kojom se optužba odbija (na primer zbog toga što je tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja) ili bude doneta oslobađajuća presuda (nije dokazano da ste izvršili krivično delo za koje se teretite), troškovi, pa i izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava suda. S druge strane, ako ste presudom osuđeni za krivično delo, sud će Vas obavezati da platite nagradu i troškove branioca po službenoj dužnosti.

6. Siromaško pravo okrivljenog

U određenim situacijama, i onda kada nije propisana obavezna odbrana u krivičnom postupku, a za krivično delo za koje se gonite porpisana je kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti u konkretnom slučaju, sud Vam može postaviti branioca ukoliko ste slabog imovnog stanja i niste u stanju da platite troškove i nagradu braniocu. U tom slučaju, advokat nema pravo da od Vas traži i naplati naknadu i nagradu, već troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda. Takođe, prilikom odlučivanja o troškovima, a bez obzira na ishod postupka, sud Vas može osloboditi od dužnosti da ih naknadite ukoliko bi njihovim plaćanjem bilo ugroženo Vaše izdržavanje ili izdržavanje Vaše porodice. 

7. Koliko plaćam ako sam oštećen krivičnim delom?

Oštećeni u krivičnom postupku koji se sprovodi po službenoj dužnosti od strane javnog tužilaštva nije obavezan da angažuje advokata koji će zastupati njegove interese, ali radi sigurnosti i ojačanja svog položaja u postupku oštećeni to neretko čine. Pravilo je da troškove advokata koji zastupa oštečenog u krivičnom postupku prethodno snosi sam oštećeni.

Recimo, ukoliko angažujete advokata u svojstvu oštećenog za krivično delo za koje je propisana kazna od 5-10 godina zatvora za njegovo zastupanje vaših interesa na jednom održanom glavnom pretresu izdvojićete 27.000,00 dinara. Ukoliko advokat sastavi žalbu u istom predmetu, to će vas koštati 45.000,00 dinara.

S druge strane, za određena krivična dela krivični postupci se pokreću i vode po privatnim tužbama i bez učešća javnog tužilaštva, pa će oštećeni najčešće angažovati advokata za sastavljanje tužbe i zastupanje u pokrenutom krivičnom postupku. 

Recimo, ako Vas neko uvredi, za sastav privatne krivične tužbe izdvojićete 27.000,00 dinara, dok će Vas zastupanje u ovom postupku na jednom održanom ročištu za glavni pretres u svojstvu privatnog tužioca koštati 31.500,00 dinara. Ukoliko je potrebno sastaviti žalbu po okončanju prvostepenog postupka, za nju ćete advokatu platiti 54.000,00 dinara.

Dakle, nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenog dužno je da plati zastupano lice, međutim na čiji će teret konačno pasti ovi troškovi zavisi od ishoda krivičnog postupka, što znači da će okrivljeni biti dužan da ove troškove naknadi oštećenom ukoliko je doneta osuđujuća presuda.

Autorka teskta je Teodora Tomić Lazarević – advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM