Foto: CEPRIS
Dvogodišnji rok za donošenje pravosudnih zakona je istekao, a rad na npr. Zakonu o pravosudnoj akademiji i Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava nije ni počeo.
Opstrukcija rada pravosuđa je evidentna i poprima najrazličitije forme – od nastavka kontrolisanja i disciplinovanja pravosuđa od strane izvršne i zakonodavne vlasti, do potpune pasivizacije sudske koja, uprkos ustavnim promenama, ne reaguje na pojave ugrožavanja nezavisnosti i samostalnosti.
Pravosuđe nakon ustavne reforme sistematski ćuti na masovna kršenja prava građana. U Srbiji i dalje nema rešenih, čak ni iniciranih, predmeta organizovanog kriminala i visoke korupcije kada je u njih upleten neko iz državnog vrha. Sporni su, takođe, rad i ažurnost pravosudnih organa u odnosu na predmete proistekle iz izbora. Da tu ima problema ukazuju ne samo izveštaji domaćih i inostranih posmatračkih misija i Rezolucija Evropskog parlamenta o izborima od 8. februara 2024. godine, nego i naknadne analize spornih obrazloženja pojedinih sudskih i tužilačkih odluka. Umesto da se smanjuje, broj pravosudnih afera rapidno raste.
Najdrastičnije kršenje ustavnih i pravosudnih normi se u poslednjem periodu događalo u javnotužilačkoj organizaciji. U Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu, kao jednom od najvažnijih tužilaštava u Srbiji, svedočimo nastavku prakse arbitrarnog oduzimanja predmeta visoke korupcije ili predmeta koji su politički osetljivi, optuženja za slučajeve navodnog napada na ustavni poredak od strane protestanata iz reda studenata, ali i potpunog odricanja od nadležnosti u slučajevima organizovanih i koruptivnih aktivnosti u vezi sa izborima.
Zloupotrebe funkcije glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu se nastavljaju prema onim tužiocima koji imaju hrabrosti da javno iznesu i zastupaju svoj stav: dok se bez adekvatno obrazložene odluke tužiteljki Jeleni Stevančević onemogućava izbor, a Mileni Božović se bez osnova oduzima predmet, dotle se protiv Božović i Bojane Savović vodi orkestrirani tabloidni napad zbog njihovog principijelnog ličnog javnog angažovanja, angažovanja u strukovnim udruženjima i inicijativi ProGlas.
Visoki savet tužilaštva protežira izbor javnih tužilaca za koje smatra da će biti potpuno lojalni pravosudnoj politici čiji je cilj omogućavanje nekažnjivosti javnih funkcionera, što je potpuno suprotno novim javnotužilačkim zakonima. Takođe, Ustavni sud onemogućava javnim tužiocima da takve odluke VST preispita, negirajući tužiocima pravo na žalbu, tvrdeći da su žalbe “očigledno neosnovane”.
Zbog svega navedenog CEPRIS sa žaljenjem konstatuje da su se obistinile slutnje da nelegitimne ustavne reforme koje je usvojila jednopartijska Skupština, bez uvažavanja kritičkih mišljenja, neće doneti nikakav boljitak srpskom pravosuđu. U postojećim uslovima zarobljenih institucija i straha moguće je samo perpetuirati obrasce koji će kod javnosti ukoreniti nepoverenje u rad sudova i tužilaštava. U takvim uslovima pravosudni organi su stavljeni u funkciju represije nad građanima, umesto njihove zaštite.
Ostavite komentar