Izvor fotografije: Visoki savet sudstva/sajt (vss.sud.rs)
Izborna komisija Visokog saveta sudstva na sednici održanoj 26. novembra 2020. godine donela je rešenje kojim je određeno da se dana 7. decembra 2020. godine od 7,30 časova do 15,30 časova sprovedu izbori za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Prema članu 153 Ustava Republike Srbije, to „je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.“
U Federalističkim spisima, br. 78, jedan od „očeva osnivača“ američkog ustavnog poretka, Aleksandar Hamilton je, govoreći o sudstvu, naznačio da je ono, bez svake sumnje, „najslabija od tri grane vlasti“. Ne samo da „ona nikada ne može sa uspehom da napadne druge dve“, već je „potrebna sva dužna pažnja da bi se omogućilo da se ona odbrani od njihovih napada.“
Sudije u Srbiji moraju u svakoj prilici da zahtevaju od Visokog saveta sudstva da skrupulozno obavlja svoju ustavnu dužnost zaštite nezavisnosti sudske grane vlasti. Međutim, sudije u Srbiji ne smeju da ispuste iz vida i vlastitu zakonsku obavezu, prema kojoj su „dužni da u svakoj prilici održe poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.“ Sudstvo u Srbiji, najzad, mora da bude svesno da će nakon svakog oćutanog ataka na njega uslediti neka još represivnija mera drugih dvaju grana vlasti usmerena na poništavanje ustavno proklamovane nezavisnosti i samostalnosti.
Umesto da se naivno uzdaju u to da stvari ne mogu poći po još većem zlu, sudije u Srbiji bi vazda trebalo da imaju na umu reči bivšeg predsednika nemačkog Saveznog ustavnog suda, Ernsta Bende, koji je, govoreći o fenomenu rađanja totalitarizma, poručio da svako „treba da izbegne preteranu samouverenost da ’to ne bi moglo da se desi ovde’ ili ’da to ne bi moglo da se dogodi u naše doba’.“
Vodeći se ozbiljnošću trenutka u kojem se nalazi srpsko pravosuđe, neka prilikom predstojećeg glasanja za izborne članove Visokog saveta sudstva sudijama u Srbiji na umu bude i ispovest njihovog kolege iz Poljske, sudije Igora Tuleje:
„Decembra 2016, u Donjem domu poljskog parlamenta, Sejmu, usvajanje budžeta odvijalo se pod čudnim okolnostima. Poslanici opozicije sprečeni su da učestvuju u skupštinskoj raspravi. Rasprava je izmeštena iz plenarne sale u tzv. Dvoranu stubova (manju skupštinsku salu). Članovima opozicije pristup govornici fizički je onemogućen u nameri da se spreči njihovo izlaganje. Sve to bio je deo unapred osmišljenog plana vladajuće stranke Prava i pravde. Nekoliko narodnih poslanika uputili su predstavku u kojoj se navodi da su Predsedavajući Sejma (donjeg doma poljskog parlamenta) i njemu podređeni zvaničnici počinili krivično delo. Politizovani tužioci odbili su da istraže slučaj. Godinu dana kasnije, primili su žalbu na ovu odluku. Složivši se s podnosiocima žalbe, tužioci su naložili da istraga bude nastavljena, a o mogućem krivičnom delu – lažnom svedočenju lidera stranke Prava i pravde – obavešteni su i državni organi zaduženi za sprovođenje zakona.
Ja sam bio sudija u tom slučaju.
Proteklih pet godina proveo sam braneći nezavisnost pravosuđa i sudija u Poljskoj. Javno iznosim kritike na račun Vlade zbog kršenja vladavine prava i nepoštovanja načela sadržanih u Ustavu. Iz tog razloga, Disciplinarna komisija pri Ministarstvu pravde protiv mene vodi sedam postupaka.
Skoro tri godine nakon slučaja ‘Dvorana stubova,’ kabinet javnog tužioca obraća se tzv. Disciplinarnom veću Vrhovnog suda tražeći da moj sudski imunitet bude ukinut. Tom prilikom navode da sam, obavezavši ih da nastave istragu, izneverio svoju službenu dužnost, prekoračio ovlašćenja sudije i izneo informacije o ukinutom pripremnom postupku. I zaista, postupak jesam vodio javno i mom zasedanju prisustvovali su novinari. Međutim, to je u potpunosti u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Nisam iznosio nikakve tajne. Zasedanja Sejma su bila medijski propraćena i nedemokratsko ponašanje stranke Prava i pravde izazvalo je talas društvenih protesta ugušenih od strane policije.
Potom je usledio 18. novembar 2020. godine. ‘Disciplinarno veće’ oduzelo mi je imunitet i suspendovalo me s funkcije. Nakon 25 godina, na osnovu ocene tog organa, prestao sam da budem sudija. Suočavam se s kaznom zatvora u trajanju od 3 godine. Nisam prisustvovao saslušanju pred tim telom. Takozvano Disciplinarno veće nije nezavisan sud, niti su njegovi članovi nezavisne sudije. ‘Sudije’ su bivši tužioci koji se dovode u vezu s izvršnom vlašću. To je ustanovio i Vrhovni sud Poljske, a potvrđeno je i odlukom o privremenim merama Suda pravde Evropske Unije. Taj organ ne bi smeo da vodi postupke. Upravo iz tog razloga nisam zakoračio u sudnicu u kojoj se postupak vodio. Da sam postupio drugačije, dao bih legitimitet bezakonju. To nisam učinio, niti bih mogao da učinim.
Javno sam se oglasio rekavši da neću izaći pred tužioca niti ću dopustiti svoje saslušanje u svojstvu okrivljenog. To nisam učinio da bih izbegao odgovornost. Da sam pristao da učestvujem u toj farsi, prihvatio bih nezakonite aktivnosti tzv. Disciplinarnog veća. Šta će tužilac učiniti? Ili će naložiti moje prinudno dovođenje, ili će, zaključivši da ometam krivični postupak, izdati nalog za moje hapšenje. Šta ću ja učiniti? Profesor Stanislav Zablocki, bivši predsednik Vrhovnog suda, čiji autoritet priznaju svi pravnici, obratio se poljskim sudijama na gotovo biblijski način: ‘Neka vam reči budu: Da, da; ne, ne. Morate biti istrajni. Javnosti moraju biti poslate jasne poruke. Ne smete pasivno posmatrati loše stvari koje se dešavaju sa poljskim pravnim sistemom.’ Zato ću ja nastaviti da govorim istinu i da do samog kraja, čak i iz zatvora, branim vladavinu prava u Evropi. U Evropi? Da, jer je moja domovina, Poljska, i dalje u Evropskoj Uniji. Smatram da rušenje poljskog pravosudnog sistema predstavlja rušenje i Evrope kao zajednice vrednosti i pravnih pravila.
Zahvaljujem se evropskim pravnicima na podršci. To je dirljivo i izuzetno značajno za sudije u Poljskoj. Međutim, šta da poručim evropskim zvaničnicima i političarima? Razumem da, baš kao što je i 1939. bilo onih koji nisu želeli da ‘ginu za Gdanjsk/Dancig,’ i danas među vama ima onih koji nisu spremni da daju život za vladavinu prava u Poljskoj. Pa ćete nastaviti da polemišete, upirući zadovoljno pogled u plavetnilo neba. Dok budem bio u zatvoru, ja verovatno to neću moći da radim. Stoga vas molim da se prisetite reči Martina Lutera Kinga koji je govorio da je ‘nepravda na jednom mestu, pretnja pravdi svuda’”[1]
[1] Tekst pisma je pod naslovom ‘Even in Prison’ objavljen na sajtu verfassungsblog.de/even-in-prison/ Prevela sa engleskog Teodora Subotić, student master studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Ostavite komentar