Povodom seta propisa o izborima i poslednjeg Uputstva za sprovođenje izbora za predsednika Republike, raspisanih za 2. april 2017. godine (u daljem tekstu: Uputstvo), koje je Republička izborna komisija (u daljem tekstu: RIK) donela na sednici održanoj 2. marta 2017. godine, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) daje sledeće
S A O P Š T E N J E
1. Zakonom o izboru narodnih poslanika, koji se, saglasno odredbi člana 8. Zakona o izboru predsednika Republike, shodno primenjuje i na izbor predsednika Republike, propisano je da su organi za sprovođenje izbora samostalni i nezavisni u radu, da rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona i da za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao (čl. 28. st. 1. i 2), a da je dužnost RIK-a da se stara o zakonitom sprovođenju izbora (čl. 34. st. 1. tačka 1).
2. Budući da na sastav RIK-a presudno utiču političke stranke i da je mandat njegovih članova vezan za trajanje mandata Narodne skupštine, RIK je faktički političko telo, čija je nezavisnost ex lege dovedena u pitanje. Postojeće rešenje je već duže vreme u stručnoj javnosti predmet opravdanih kritika. Profesionalizacija stalnog sastava RIK-a trebalo bi da bude jedan od preduslova za njegovu nezavisnost, kao garant slobodnih, demokratskih i fer izbora. Tome u prilog govori i Kodeks dobrog vladanja u izbornim pitanjima, usvojen od strane Venecijanske komisije (2002), u kome se akcenat stavlja na stalne i nezavisne izborne komisije.
3. Pravnoj nesigurnosti doprinosi činjenica da su pravila izborne utakmice, posebno ona sadržana u podzakonskim aktima, predmet čestih promena, do kojih dolazi pred svaki izborni ciklus i o kojima odlučuje samo stalni sastav RIK-a, bez učešća predstavnika predlagača. Uputstvo je, na primer, doneto na dan kada su predsednički izbori raspisani.
4. Izbornim zakonodavstvom nisu u potpunosti regulisana izuzetno važna procesna pitanja (izborno procesno pravo). Nedostatak zakonske regulative nadomešta se podzakonskim aktima koje usvaja RIK (pravilnik, uputstvo, pa i različiti obrasci), pri čemu se kao “tehnička pitanja“ tretiraju složena i osetljiva pitanja izborne procedure, uključujući i ona koja se odnose na utvrđivanje rezultata izbora.
Primer ovakvog normiranja je odredba čl. 91. st. 1. Uputstva, koja ima niz formalnih i materijalnih slabosti. Navedena odredba, kojom se ovlašćuje koordinator RIK-a da u saradnji sa predstavnicima Republičkog zavoda za statistiku, u sedištu RIK-a izvrši i parafira ispravku logičko-računske greške kao posledice očigledne omaške u popunjavanju zapisnika, u suprotnosti je sa Zakonom o izboru narodnih poslanika koji eksplicitno propisuje da: rezultate izbora na biračkom mestu utvrđuje birački odbor (čl. 37. st. 1); da rezultate izbora utvrđuje RIK (čl 34. st. 1. tačka 14); da pravo glasa u RIK-u ili biračkom odboru ima samo član tog organa, ili, u njegovom odsustvu, zamenik (čl. 30. st. 5); da RIK odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu (čl. 29. st. 3) uključujući i utvrđivanje rezultata izbora; da u radu RIK-a učestvuje sekretar RIK-a i predstavnik republičke organizacije nadležne za poslove statistike, ali bez prava odlučivanja (čl. 33. st. 2. i 3). Posebno je važno primetiti da se unapred ne može znati da određena ispravljanja ili dopisivanja zapisnika neće uticati na “utvrđivanje rezultata izbora“, iako je to osnovni uslov da se ovakvim intervencijama pristupi!
U vezi sa čl. 91. st. 1. tač. 3, 4. i 5. Uputstva treba istaći da Uputstvo i dalje sadrži odredbu (u praksi često kritikovanu) da RIK utvrđuje broj rezervnih glasačkih listića, koji ne može da bude veći od 0,5% ukupnog broja birača (čl. 83. st. 2), uprkos činjenici da je ukupan broj birača poznat i javno objavljen znatno pre održavanja izbora. To otvara pitanje čemu su rezervni glasački listići namenjeni.
5. Sve napred pomenuto može dovesti do problema prilikom sudske zaštite prava birača i kandidata, i do značajnih teškoća u tumačenju i primeni propisa u postupku pred Upravnim sudom.
U Beogradu, 14. marta 2017. godine
Centar za pravosudna istraživanja
Ostavite komentar