građani imaju pravo da očekuju najviše standarde pravičnog, stručnog i efikasnog procesuiranja, na žalost, u stvarnosti, ta očekivanja se pokazuju kao nerealna, piše zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Bojana Savović.
Dana 16.11.2021. godine, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (”Sl. glasnik RS” br. 105/2021), a koji je počeo da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu, piše sudija Dušan Milošević.
Izveštaj, pripremljen na platformi saradnje organizacija civilnog društva i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu. On sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja u pravosuđu, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja.
Ostalo je još samo nekoliko dana do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora 3. aprila i izborne kampanje su u velikom jeku. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana. Navodi o kupovini glasova, pritisci i zastrašivanje postali su sastavni deo izbornih kampanja, pogotovo na lokalu gde primeri pokazuju da policija ne reaguje na prijave građana i u nekim slučajevim može da služi i kao instrument zastrašivanja, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Pavlović.
Rat je strašna i skupa reč. Možda i najstrašnija imajući u vidu da se po razaranjima i tuzi koju donosi može meriti samo sa velikim prirodnim nepogodama. Ali tu je i caka – rat je ljudska aktivnost i zavisi isključivo od ljudi, njihovih stavova, uverenja, namera. Međutim, čak i među oružjem, pravo ne ćuti, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca odražava nastojanje da se ukaže na potrebu da stručna, ali i opšta javnost budu bolje informisane o radu dva pravosudna organa koja su dužna da brinu o samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Adekvatna informisanost o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) preduslov je za razumevanje stanja u pravosuđu, a zatim i njegovo unapređenje.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija organizuju dvodnevni stručni skup “Sloboda izražavanja pred sudom: podaci o zaštiti u građanskopravnom postupku (2017-2021) i rasprava o izmeni institucionalnog okvira za rad”, u četvrtak i petak, 24. i 25. marta 2022. godine od 10 časova.
Postupak stečaja predstavlja poslednju mogućnost poverilaca da svoja potraživanja namire od preduzeća – stečajnog dužnika. Ali, kako se postupak stečaja može okončati usvajanjem plana reorganizacije poverioci moraju biti upoznati sa posledicama njegovog usvajanja, piše sudija Privrednog apelacionog suda Tatjana Đurica.
Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci.U slučaju da dođe do ćutanja uprave građanima su, u principu, na raspolaganju dva pravna sredstva za ostvarivanje pravne zaštite, piše advokat Nenad Kovačević.