Ako mi sudije pokažemo spremnost, rešenost i istrajnost, te stanemo u odbranu pravnih načela, građani će prepoznati našu hrabrost, etičnost, kompetentnost i spremnost pa će nam biti podrška u borbi za uspostavljanjem nezavisnog pravosuđa. Dakle, znamo da smemo, a da li i možemo, to zavisi od nas samih, piše sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.
Razgovarali smo sa Bojanom Savović, zamenicom javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde postupa u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Savović je za CEPRIS govorila o problemima koji postoje u tužilaštvu, ulozi Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, pritiscima koje sistem zakonski u ovom trenutku omogućava rešenjima koje je predvideo, odnosu (ne)poverenja tužilaštva i policije, kao i budućem položaju tužilaštva nakon promene Ustava.
U iščekivanju novog nacrta Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, pravosuđe živi uz postojeći. I nema tu mnogo sukoba i problema, bar u odnosu sudije i ZPP-a, a rekla bih, ni advokata. Činjenica je da je potrebno ubrzati rad sudova, ali je pitanje kako, piše sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Pantović.
„Vodič kroz Zakon o prekršajima“ je namenjen onima koji dolaze u dodir s prekršajnim postupkom, kao i onima koji bi želeli nešto više da znaju o ovoj temi, prikazanoj bez citiranja zakonskih odredbi, jednostavnim i razumljivim jezikom, uz poneki primer.
Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Danas je gotovo nemoguće sabrati sve građane u državi na jednom mestu da izjašnjavanjem neposredno donesu državne odluke, međutim nisu sve odlike neposredne demokratije u potpunosti iščezle. Iako imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, građani su za sebe zadržali pravo da najvažnije odluke donesu sami – hemijskom olovkom na referendumu, ili zajedno sa svojim predstavnicima, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Razloge za nevažnost testamenta Zakon o nasleđivanju deli u dve kategorije – razloge za ništavost i razloge za rušljivost, piše advokatica i članica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Studija „Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije (2009-2019)“ rezultat je timskog rada eksperata CEPRIS-a, nastala uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Ova studija analizira „izvorne“ nadležnosti ustavnog sudstva, odnosno način njenog vršenja od strane Ustavnog suda Srbije, u period između 2009. i 2019. godine.
Svakome je jasno da su u takav kriminal uključeni računari. Međutim, visokotehnološki kriminal(VTK) je mnogo kompleksnija stvar, a krivična dela koja su njim obuhvaćena su raznovrsna. Predstavićemo institucije koje su zadužene za suzbijanje VTK i koja krivična dela spadaju pod VTK, piše istraživačica BCBP-a Marija Pavlović.
Pitanje koje se nameće čitanjem gornjeg naslova glasi: da li se u Republici Srbiji vrši pozitivna ili negativna selekcija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju i prilikom kasnijeg izbora na funkciju u drugom ili višem sudu, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.