Vest da je Hrvatska u potpunosti ukinula upotrebu matičnog broja za potrebe identifikacije svojih građana, odjeknula je početkom godine i u Srbiji, i aktuelizovala diskusiju o tome da li i naša zemlja treba da odustane od upotrebe JMBG-a, i pređe na neki drugi sistem evidencije i identifikacije građana, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.
U Republici Srbiji radni sporovi se prvenstveno rešavaju sudskim putem, uglavnom pred sudovima opšte nadležnosti, ali je prisutno i alternativno rešavanje radnih sporova, piše direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova dr Ivica Lazović.
Temelj svake pravne države predstavlja zakonito i efikasno funkcionisanje javnih službi. Lica koja zloupotrebljavaju službena ovlašćenja koja su im poverena, ne samo da su nedostojna takvih ovlašćenja, zbog čega moraju biti podvrgnuta moralnoj i društvenoj osudi, već su radnje takvih lica do te mere društveno opasne da iziskuju snažnu reakciju države u vidu bezuslovnog krivičnog gonjenja i strogog kažnjavanja, piše tužilački saradnik u Višem javnom tužilastvu u Novom Sadu Tatjana Petković.
U ovom tekstu ću se pozabaviti zakonskim kriterijumima za izbor članova Saveta, ali i jednim mogućim rešenjem nedoumica koje postoje u vezi sa pravnicima koji su prijavljeni na javni konkurs za izbor, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Bojan Spaić.
U zemljama večite tranzicije, sa sve više izraženim ekonomskim razlikama među stanovništvom, postavlja se pitanje (među tim istim stanovništvom) – da li je opravdano da neko nema posao, a da neko ko je već stekao pravo na penziju može i dalje da legalno radi i da nekom drugom „oduzima posao“, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
U zemlji u kojoj je nemoguće sprovesti istragu u javnim preduzećima ili protiv javnih funkcionera, nema istrage, nema tužilaštva i nema pravde. To je zemlja u kojoj postoje samo tlačitelji i potlačeni. Postoje oni koji odgovaraju kada ulicu pređu van pešačkog prelaza – to smo svi mi. Ali postoje i oni koji ne odgovaraju ni za šta, jer su pripadnici nekažnjive kaste.
Zahtevi građana i struke su jasni. Prvi zahtev je da se zamenice tužioca iz Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su iznenadnom, svojevoljnom i bahatom odlukom Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta visoke korupcije u EPS-u, vrate u svoje odeljenje i na predmet. One su skinute sa predmeta u trenutku kada su donele rešenje o hapšenju šestorice osumnjičenih.
Viši javni tužilac Nenad Stefanović je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta EPS u trenutku hapšenja šestorice osumnjičenih, iznenadnom promenom godišnjeg rasporeda rada smenio svoje zamenice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, bez ikakvog opravdanog razloga, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Prema Aktu o promeni Ustava Visoki Savet sudstva (VSS) uz šest sudija koje biraju sudije i predsednika Vrhovnog suda po funkciji, čine i četiri istaknuta pravnika. Njih bira Narodna skupština među pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, piše sudija Savo Đurđić.
Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa. U tom smislu neophodno je insistirati da Državno veće tužilaca pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.