Da jednom zasvagda razrešimo tu “misteriju” ko konkretno finansira projektne aktivnosti CEPRIS-a, pa isti oni koji zdušno finansijski potpomažu različite politike ove vlade, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik UO CEPRIS-a Miodrag Jovanović za NIN.
Kako smo došli do toga da se ne veruje ni pravnim instancama, da se stvari prikrivaju ili da nisu dovoljno transparentne i da počinjemo da sumnjamo u presude, u podatke tajnih službi, u objektivnost onih tela čiji je posao upravo da se bore protiv zloupotreba. Donose se presude bez svih dokaza i to se čak i ne krije. Da li je na pomolu konačan rasplet borbe protiv medija koji pišu i govore drugačije od vlasti, jer sila prava ne može da ih zaštiti. O dilemama, sumnjama i otvorenim namerama u emisiji “Pregled dana” govori predsednik Advokatske komore Vojvodine i član
CEPRIS-a Vladimir Beljanski.
Dana 25.03.2021. godine, Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu doneo je presudu u postupku Smiljanić protiv Hrvatske broj 35983/14, a koja je pravno značajna iz više razloga, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Studija „Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID – 19 – analiza i preporuke“, čiju je izradu podržala misija OEBS-a u Srbiji, analizira period koji počinje uvođenjem vanrednog stanja i proteže se do septembra 2020. godine.
Koje su osnovne odlike testamenta? Koji oblici zaveštanja postoje? Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, odgovore daje advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Povodom niza aktivnosti Vlade na formalnom sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upozorava da isključivo formalno ispunjavanje merila bez suštinske promene ponašanja, ne dovodi do unapređenja vladavine prava i poštovanja principa podele vlasti.
Premijerka Brnabić kaže da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava i da je 3. decembra prošle godine usvojila i inicijativu za promene u oblasti pravosuđa. Kakve nas promene čekaju i kakva je procedura objašnjava profesor na Pravnom fakutetu u Beogradu i član CEPRIS-a Tanasije Marinković.
U decembru 2020. godine, predsednik Vučić rekao je da je za Srbiju i njeno pravosuđe važno da u sudove uvede veštačku inteligenciju i tzv. predictive justice („predvidiva pravda“). Međutim, imajući u vidu da koncept predictive justice ima dosta šire značenje, nije jasno da li je inicijativa usmerena na upotrebu samo u oblasti saobraćajnih prekršaja, ili bi dobila i širu primenu, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević kaže za N1 da joj ponovno aktuelizovanje teme ustavnih promena u oblasti pravosuđa izgleda kao da smo “drugi put na početku”. Dodaje da je bitno napomenuti, da ovaj predlog vlade ne sadrži amandmane koje je struka oštro kritikovala jer ne obezbeđuju nezavisnost pravosuđa, “sadrži jedan član u kojem se kaže koje se odredbe Ustava predlažu za promene i obrazloženje”. Ističe i da ako Odbor za ustavne promene “uzme u obzir pomenute amandmane, bićemo u velikom problemu, jer rešenja njima predviđena ne lišavaju pravosudne organe uticaja izvršne vlasti”.
Gost Aljazeera je Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja.