da bismo preuzeli izvode, preko dobijanja rešenja poreske uprave o porezima, do korišćenja javnih usluga (voda, odnošenje komunalnog otpada itd.) pa sve do izvršenja i fizičkih radnji nadležnih tela – nadzor i pregled prostorija, rušenje i slično, piše advokat Đorđe Popović.
ekstova (Kripto porez) analizirali smo probleme sa kojima se kripto zajednica susretala. Čini se da je od tada malo njih rešeno, piše advokat Ilija Rilaković.
Referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava održan je, sad već davnog, 16. januara 2022. godine. Bilo je potrebno da polovina izašlih birača zaokruži „da” kako bi promena Ustava bila usvojena. Skoro 60% građana je to učinilo, čime su ustavne izmene podržane. O posledicama referendumske odluke građana Srbije, o načinu na koje će ove promene biti uređene zakonima i kako se ova ustavna promena odražava na evropske integracije Srbije, Beogradska otvorena škola razgovarala je sa Sofijom Mandić, pravnicom, aktivistkinjom za ljudska prava i članicom Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
U nedavno okončanom postupku najviši sud u zemlji odabrao je pravo dostupno svim građanima, a ne privilegiju koja je samo sudovima dodeljena. Pravo se sastoji u načelu tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara Agencije za privredne registre ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Problem je, međutim, u tome što u konkretnom slučaju nije reč o običnoj slobodi izbora, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbija Robert Sepi.
Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, nakon Visokog saveta pravosuđa koji je na osnovu zakona oformljen 2002. godine, prvi put je u naš ustavni sistem uveo Visoki savet sudstva (Savet ili VSS). To je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. U suštini, telo sudske samouprave, piše sudija i bivši član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
Poslednjih meseci dosta se govorilo o izmenama ustavnih odredaba o pravosuđu, za koje su se građani naposletku opredelili na referendumu održanom 16. januara ove godine. Naročita pažnja bila je posvećena načinu izbora sudija, i često je ukazivano na to da isti diktira u kojoj će meri sudstvo karakterisati nezavisnost, bez koje, kako je britko primetio profesor Mihailo Ilić dvadesetih godina prošlog veka, “ne može biti govora o pravnom poretku”, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.
The research of Slavko Ćuruvija Foundation and the Centre for Judicial Research (CEPRIS) showed that the number of cases of endangerment of the safety of the President of Serbia ending in court is two times higher than the cases of endangering of journalists’ safety. The second regular report on the protection of freedom of speech in the judicial system of Serbia – “Freedom of Expression before the Court” takes into consideration final and binding judgments regarding the criminal offence of the endangerment of safety. One of the conclusions of the report is that the judiciary failed to ensure equal treatment of all citizens before the law.
Samo krajem 2021. godine pritiscima je bilo izloženo najmanje 1.000 građana u više od 50 opština, pokazuju nalazi Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu, a koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Sve ovo ukazuje da se situacija u Srbiji u odnosu na 2020. godinu značajno pogoršala – incidenti se zaoštravaju i uključuju sve veći broj građana, piše pravni savetnik YUCOM-a Milan Filipović.
Normativne pretpostavke nisu dovoljne, ali su neophodan uslov za jačanje kapaciteta Visokog saveta tužilaca. A na samim tužiocima je da napuste, više od 70 godina, građenu svest o javnom tužilaštvu kao monolitnom i hijerarhijskom državnom organu i da prihvate da su samostalni. Za samostalnost – potrebna je i volja, piše tužilac Radovan Lazić.
Sloboda izražavanja pred sudom je druga analiza o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije koju su zajednički izradile Slavko Ćuruvija fondacija i Centar za pravosudna istraživanja. Analiza obuhvata medijske sporovе u periodu 2017‒2020. godine u kojima su tužioci javne i političke ličnosti, biznismeni i ličnosti poznate u svojim lokalnim zajednicama.